U ponoć 13. januara, nova julijanska godina počinje za srpsku, rusku i gruzijsku pravoslavnu crkvu, Jerusalimsku patrijaršiju i Rusku zagraničnu crkvu. Srpska pravoslavna crkva ovaj praznik obeležava služenjem molebana, molitvom za bogomblagoslovenu godinu koja dolazi.
Na Mali Božić koji počinje 14. januara po julijanskom kalendaru slavi se Sveti Vasilije Veliki, a na taj dan domaćice mese vasilice i dele ih ukućanima i prvim komšijama, kako bi cela godina prošla u skladu i prijateljstvu. Vasilica se mesi 14. januara u jutro.
Pročitajte još: Običaji za Božić
Na selima, pripreme za Srpsku novu godinu uvek su bile posebne. Trpeza se ukrašavala onim što je vrednim rukama spremljeno još u jesen: pršutom, slaninom, kavurmom, čvarcima, švarglom, kobasicama, kajmakom, sirom, vrućim pogačama, projom, turšijom, kiselim kupusom, struganom rotkvom i ajvarom. Glavno jelo, neizostavno, bilo je pečeno prase.
Posebno mesto zauzimali su rituali koji spajaju porodicu i domaćinstvo. Često su se deca okupljala oko stožera na guvnu, gde su u igri imitirali vršidbu konjima, dok su stariji obavljali obredne radnje slagali slamu, lomili kolač i ostavljali mrvice pticama, prizivajući proleće. Slama se potom stavljala pod kokoške za bolju nosivost jaja, dok su se ostatak žita i slame koristili za obrede vezane za stoku i voćnjake, u želji za plodnošću i zdravljem. Naš narod veruje da se između Božića i Malog Božića ne sme tući stoka, jer će lomiti noge.
Jedan od upečatljivih običaja bio je i paljenje vatri na raskršćima, posebno u Vojvodini, koje simbolizuje pročišćenje i jačanje svetlosti i toplote sunca. U Hercegovini su, na sličan način, spaljivali ostatke badnjaka od Božića na Mali Božić, čime se zatvarao krug božićnih praznika.
Na selima pored Gruže, običaj je bio da domaćica položajniku vezuje teme i vilice pređom, simbolički štiteći stoku od zveri. Ujutru, domaćice su donosile sneg u kuću i bacale ga na decu uz reči: „Beži vruća, gonite studena!“, verujući da će ih zaštititi od groznice. Deca su potom skidala odeću i kačila je na grane šljiva i jabuka, „čisteći“ se od vaši.
Još jedan živopisan običaj zadržao se u nekim delovima Vojvodine, gde su momci na konjima obilazili viđenije kuće u selu, pevajući i igrajući, dok su ih domaćini nudili poslasticama. Ovaj ritual, poznat kao "teranje Božića," donosio je zdravlje i blagostanje porodicama.
Izvor: Bačka Palanka Vesti
