Ne zna se da li je Čenej, sa svojim plodnim oranicama i razbacanim salašima po ataru, lepši i privlačniji leti ili zimi. Svako doba ovde, kažu Čenejci, ima svoje draži, a domaćini, a da im se ništa ne mora reći, znaju kada je vreme i šta da se (u)radi. Tako je i u domaćinstvu mladog ratara Ace Letića, gde stižemo uoči Nove godine, upravo dok uparkirava poslednju mašinu u moderno opremljene zimovnike. U njima je smešteno pet traktora, kupljenih od 2011. do 2022. godine, kombajn novije generacije, brojne priključne mašine... Sve su postrojene ''pod konac'', očišćene, detaljno pregledane, podmazane i nauljene. Baš onako kako svaki pravi domaćin sa svojom raspoloživom mehanizacijom pred zimu treba da postupi.
– Mašine su za nas poljoprivrednike danas isuviše skupe da bismo dozvolili luksuz njihovog držanja na otvorenom i bez zaštite, posebno u zimskom periodu. Pogledajte, recimo, koliko samo koštaju gume, a da ne govorim o svemu ostalom. Ne kaže se bez razloga: ''Nema onaj ko ima, već ko zna da čuva'', govori Aca manirom iskusnog ratara i sa višegodišnjim iskustvom rada u poljoprivredi.
Letići su poznata čenejska porodica sa dugom tradicijom u poljoprivredi. Acin deda Veselin, kao i roditelji Vera i Milorad, živeli su od plodova zemlje, delom ratarske proizvodnje, ali prevashodno povrtarstva. Svojevremeno, bili su čuveni po proizvodnji veoma kvalitetne cvekle. Isporučivali su je ''na veliko'' kombinatima i firmama. Sve to negde do početka devedesetih godina, kada su usled gubitka tržišta i neisplativosti prešli na ratarsku proizvodnju.
Pročitajte još: Mile Titin, veran zemlji i poljoprivredi
Njiva traži slugu
Učeći se radovima u polju od malih nogu, najpre od roditelja, pa zatim u Poljoprivrednoj školi u Futogu (smer: rukovalac-tehničar poljoprivredne tehnike), Aca je znatno proširio znanje o mašinama u biljnoj i stočarskoj proizvodnji, kao i njihovom održavanju. Takođe je, kaže, na vreme shvatio da, kada je preuzeo od roditelja da vodi domaćinstvo, ''njiva traži znanje i radnika, a ne samo gospodara''.
– Svi mi Letići generacijski i porodično sluge smo zemlje koja nas svojom snagom hrani, a znanje prenosimo s kolena na koleno, veli Aca.
Aca kaže da danas nije lako opstati na zemlji, jer za ratarsku proizvodnju, za koju se opredelio, nije dovoljno samo stečeno školsko gradivo.
– Tehnologije, pogotovo kod poljoprivrednih mašina, toliko brzo napreduju da je neophodna dodatna edukcija i bezmalo svakodnevno praćenje noviteta kako bi se održala konkurentnost nivoa proizvodnje. Sve to, naravno, povezano sa upotrebom adekvatnog semena i đubriva, prihranom, održavanjem zemljišta, poštovanjem plodoreda, doprinosi većim ili manjim prinosima, što je, na kraju krajeva, osnovni cilj svih ulaganja i rada u domaćinstvu, veli Aca.
Ovaj mladi domaćin obrađuje nešto više od sto hektara zemlje u vlasništvu porodice (Sva sreća što je tako, proizvodnja u zakupu danas je neisplativa, veli.), a opredeljen je uglavnom za prozvodnju soje, kukuruza i pšenice.
– Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom, gde se uloži ne mali novac, a do samog kraja proizvodnog ciklusa neizvesno je da li ćete izvući ulog, a kamoli zaradu. Jednostavno, posao je takav, nikad ne znate šta će se desiti. Nekad je do same prirode i klimatskih uslova, ali ponajviše do tržišta, koje je kod nas takvo kakvo je – nestabilno i nepredvidivo. Ustaljena je praksa, kad se radi o cenama roda, da niko ni za šta nije kriv, ali, po nepisanom pravilu, deblja strana štapa rezervisana je za leđa proizvođača, kaže Aca.
Pročitajte još: Dragan Kejić, stočar iz Kraljevaca
Muka ratara su niske cene
Iako na čuvenom čenejskom černozemu, više sa stranim nego domaćim sortama, postiže dobre prinose sa sve tri kulture, poslednje dve-tri godine cena žitarica umnogome je obezvredila ulaganja i trud.
– Kada se sve sabere i oduzme, minula godina bila je nestabilna za proizvodnju, čudna po klimatskim promenama i superćelijskim olujama, ali postignuti prinos i kvalitet su, ipak, moram da kažem, bili zadovoljavajući. Nas ratare u ovom momentu najviše, naravno, muče niske cene koje bukvalno ''stoje u mestu'', ali i neizvesnost šta će dalje biti, sa čime i kako na proleće krenuti sa novim ciklusom proizvodnje.
Osim cena, većina poljoprivrednika muku muči i sa smeštajem i otkupom roda. Aca veli da, na svu sreću, taj problem nema, s obzirom na to da već godinama ima odličnu saradnju sa čenejskim otkupljivačem DOO ''Tenen''. Firma je osnovana 1995. godine, a uz otkup žitarica primarno se bavi proizvodnjom stočne hrane.
– Kako u domaćinstvu još uvek nemamo sopstveni skladišni prostor, deo roda, da bi se podmirili najnužniji troškovi, prodamo odmah nakon žetve, dok većinu lagerujemo u silosima otkupljivača. Uslovi čuvanja su povoljni, a žitarice, u zavisnosti od cene, po potrebi prodajemo, kaže Aca, dodajući da do sada nije imao problema sa isplatom, a s obzirom na dugogodišnju saradnju i poverenje, mogućnost za avansno plaćanje uvek mu je otvorena.
Iako na gazdinstvu ima mnogo obaveza, to ga ne sprečava da stalno uči i napreduje. Jedan je od prvih članova Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika (SUMP) i redovni učesnik svih edukativnih predavanja, kao i stručnih putovanja u inostranstvo. Do sada je imao prilike da vidi kako rade njegove kolege u Italiji, Sloveniji, Austriji, Mađarskoj...
669519497885b9c025270d411736763231644.webp)
Autor fotografije: Kosta Rajević
– Svako putovanje je doživljaj, priča za sebe, stepenica više u sticanju iskustva. Mnogo toga može da se vidi i nauči, a i korisno je što, gledajući druge bogatije i naprednije poljoprivrednike, imamo priliku da u odnosu sa njima izmerimo sopstveni rejting, kaže Aca, dodajući da naša poljoprivreda generalno ne zaostaje puno za evropskom, ali da su njihovi poljoprivrednici bolje organizovani i imaju veću podršku države.
Snaga čenejskih oranica, kontinuirano ulaganje u poljoprivredu i žeđ za novim znanjem ovog mladog ratara nesumnjivo pokreću i profilišu u poljoprivrednika nove generacije. Za njega lično, što je više nego vidljivo, najveća snaga i oslonac, uz roditelje, jeste porodica – supruga Nataša i troje dece – Mila (8), Nina (5) i naslednik Milorad (2), koji nosi dedino ime, što je pouzdani predznak da će porodična tradicija biti nastavljena i kroz nove generacije.
Tekst i foto: K. Rajević
BONUS VIDEO:
