Za "oblačinsku višnju", prva pomisao je da potiče iz mesta Oblačina kod Prokuplja. Delimično je i istina jer su tamo nastali prvi veći zasadi, a u stvari "oblačinska višnja", je iz Banata. Za nju se znalo još u 19. veku. Poreklom je iz Velike Grede, opština Plandište, odakle se širila po svim delovima Srbije. U Vojvodini, pogotovo u Banatu, "oblačinska višnja" je uvek bila među vodećim voćnim vrstama posle jabuke i breskve.
Pogodna za preradu
I danas mnogo godina kasnije proizvodnja višnje u Srbiji uglavnom je zasnovana na proizvodnji "oblačinske višnje", jedne sorte odnosno populacije oblačinske višnje koja dominira kod nas zahvaljujući tome što ovde ima pogodno tlo, a na tržištu je tražena zbog svojih osobina. "Oblačinska višnja" je industrijska sorta višnje za zamrzavanje i preradu, a glavni njen proizvod u izvozu je zamrznuta višnja.
Prof, dr Nenad Magazin, dekan novosadskog Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je teško precizirati koliko se kod nas ukupno proizvede višnje. Oko 85.000 tona je neki višegodišnji prosek. Dugo godina su cene višnje bile niske zbog obima proizvodnje. Otkupljivači su tada proizvođačima nudili cene koje su se često u pojedinim područjima kretale ispod 50 dinara po kilogramu.
Uprkos tome "oblačinska višnja" je ipak opstala. Kod nas je rasprostranjena zato što je prilagodljiva, što ima otpornost na niske temperature, pogotovo na niske temperature u fazi cvetanja. Odnosno izbegava mrazeve zahvaljujući nešto kasnijem i razvučenijem cvetanju.
Nažalost, u ovoj godini zbog serije prolećnih mrazeva "oblačinska višnja" je značajno podbacila, što se ne dešava tako često.
- Mnogi kažu da ne pamte godinu da je višnja ovako izmrzla kao ove, upozorava prof. dr Magazin. – Mrazevi su napravili značajnu štetu što se odražava na ovogodišnji rod koji će maksimalno biti četvrtina uobičajenog. Usled velike potražnje, značajno je porasla cene višnje. Ove godine kilogram se otkupljuje za dva i više eura, a beleži se da se otkupljivala i po ceni od preko 300 dinara.
Pročitaj još: Šljive bez roda, a problemi cvetaju
Pretpostavlja se da je to potražnja izražena zbog osobina koje poseduje. Plod nije ni previše krupan, ni previše sitan, pa je odlična za preradu pogotovo u konditorskoj industriji. Hemijski sastav ploda je dobar s visokim nivoom suvih materija, izbalansiranim sadržajem kiselina i visokim nivoom bojenih materija, s izraženom aromom, a prednost je i to što se lako izbijaju koštice, te se ubraja među vodeće proizvode u sektoru našeg voćarstva.
- "Oblačinska višnja" kod nas ima perspektivu kao sorta za preradu, naglašava prof dr Magazin. – Pogotovo što berba koja inače zahteva dosta radne snage može da se obavlja mašinski – deo tresačima, deo kombajnima zavisno od toga kako je formiran zasad. Nekada se "oblačinska višnja" brala isključivo ručno, a danas se bere mašinski što snižava cenu koštanja.
Takođe, jednostavna je za proizvodnju, nije preterano zahtevna - koliko se u nju uloži, toliko se i dobije.
Tom idejom rukovodili su se i poslenici zemljoradničke zadruge u Beškoj prilikom izbora koju voćnu vrstu da gaje.
Pročitaj još: Stigle i prve domaće lubenice
Dragan Lončar, direktor ZZ "Beška", kaže da je ideja o podizanju zasada potekla pre sedam godina. S obzirom na to da se nalaze na fruškogorskim padinama gde je nekada dominirala voćarsko-vinogradrska proizvodnja, a vremenom su ti zasadi iskrčeni, pa je podizanje zasada "oblačinske višnje" pokušaj da se ponovo vrate.
- Analizirajući tržište, uočili smo da je posle maline, višnja druga vrsta po tražnji pogotovo u zapadnoj Evropi, a njena proizvodnja je prilično mehanizovana, kaže Lončar - Tako da je "oblačinska višnja" pravo rešenje, pogotovo što je danas teško pronaći radnu snagu.
Zasad je sukcesivno podizan, nalazi se na 26 ha i u prosečnoj je petoj godini starosti kada treba da da i najveći rod. Tako je u teoriji, ali ne i u praksi. Pogotovo što je voćarska proizvodnja kao i ratarska rizična zbog izmrzavanja, vremenskih nepogoda, tržišta.
Skroman rod - visoka cena
- I ove, a i prošle godine bilo je mraza. Prošlogodišnji je odneo 30 odsto roda, a ovogodišnji od 75 do 85 odsto, kaže Lončar. – Prošle godine bilo je šteta od mraza i prilično niska otkupna cena. Za razliku od ove godine kada nema puno roda, tražnja je visoka, kao i otkupna cena.
Intersantno je da su se vlasnici skladišnih i preradnih kapaciteta javljali već kad je bio izvestan rod, odnosno kad je višnja počela da menja boju. Dvadeset dana pred berbu bila je opšta tražnja za višnjom.
- Berba je počela 15. juna. S obzirom na to da je mehanizovana, za šest dana je bila gotova. To je dobro jer na ovako visokim temperaturama plodovi brzo usahnu i otpadnu, objašnjava Lončar.
- Proizvedeno je 93.000 kilograma, a prosečan rod je bio od 3,5 t/ha. S ovakvim rodom smo zadovoljni iako je skroman, kaže Lončar. –Da je bio pun rod u proseku bi bilo 15 t/ha. Ono što je dobro je da je uprkos skromnom rodu cena bila izuzetno visoka i kretala se od 240 do 250 dinara i nadomestila je nizak rod.
I na južnim padinama Fruške gore u ataru Manđelosa završena je berba "oblačinske višnje". Master inž. Stefan Gligorić, kaže da u njihovom zasadu mraz u martu nije naneo štete, ali aprilski jeste. Zavisno od položaja parcele i da li je zasad štićen od mraza ili ne, udeo izmrzlih cvetova se kretao od 10 do 70 odsto. Berba višnje ovde je obavljena tresačem za četiri dana. Ostvaren je prinos od 6,2 t/ha, koliko se i očekivalo s obzirom na izmrzavanje i zametanje.
- Uprkos nižem rodu otkupna cena je dostigla maksimum od 200 do 280 dinara za kilogram, a zainteresovanost otkupljivača je bila velika, kaže msc. inž. Gligorić.
Po mišljenju Gligorića, kvalitet višnje, ako se izuzme pojava plodova blizanaca koja je u ovoj vegetaciji bila više izražena, bio je na visokom nivou kao i krupnoća plodova i sadržaj rastvorljivih suvih materija, što opravdava zainteresovanost za otkup. Podsetio je da nakon berbe treba zaštiti list od prouzrokovača bolesti lista i grinja, ali i uraditi folijarnu prihranu sa makro i mikro elementima.
Pročitaj još: Koje voće je ponelo titulu najskupljeg u junu?
Berba "oblačinske višnje" privodi se kraju, preostalo je još da se obere na višim terenima u centralnoj i istočnoj Srbiji.
Dipl. inž. Sanja Čokojević, stručnjak PSSS "Poljoservis" Knjaževac, kaže da je berba "oblačinske višnje" u toku. Od ukupno 1.800 ha, na koliko se gaju u knjaževačkom kraju, obrana je sa oko 30 odsto površina na nižim terenima. Ostalo je da se obere još 1.500 ha s viših terena. Na oko 300 ha rod je vrlo nizak oko kilogram po stablu, što je posledica proletnjeg mraza. Uprkos niskom rodu proizvođači su zadovoljni s cenom koja se na otkupnim mestima kreće od 280 do 320 dinara po kilogarmu.
I pored niskih prinosa "oblačinska višnja" u ovoj godini ipak je donela zaradu proizvođačima. Možda će ovakva godina podstaknuti sadašnje, ali i buduće proizvođače da podižu zasade pod "oblačinskom višnjom" kao perspektivnom, ekonomičnom i traženom sortom s kojom može da se ostvari pristojna zarada.
Tamara Gnip
BONUS VIDEO
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)