Poslednjih dana mediji bruje o „rekordima“, „nezapamćenim cenama“ i „ludnici na tržištu oranica“. Ko god prati poljoprivredu u Srbiji zna da ovakvi naslovi najčešće više služe klikovima nego istini. Zemljište jeste vredno, ali nema tu nikakvog iznenadnog cunamija, samo se ponavlja ona stara priča: tamo gde ima stvarne potražnje, cene rastu, a tamo gde je sela sve manje, oranice stoje kao stari orman u šupi, vredne samo onoliko koliko je neko spreman da ih plati.
Da budemo direktni: senzacionalizam oko „eksplozije cena“ poljoprivrednog zemljišta uglavnom je marketinški trik. Naravno, ima pojedinačnih parcela koje se prodaju po visokoj ceni, najčešće zbog lokacije, blizine puteva, industrijskih zona, izvora vode ili jednostavno zato što je neko morao da kupi baš tu njivu. Ali takvi slučajevi nikada ne predstavljaju realno stanje tržišta.
Pročitaj još: Izračunaj koliko imaš đubriva u zemlji pre nego što kupiš
U najvećem delu Srbije, pogotovo u ravničarskim krajevima, tržište je mirno. Cene su stabilne već godinama, a kretanja su spora, kao što poljoprivreda i jeste. Zemljište ne skače preko noći. Ono raste postepeno, kada ima ko da radi i kada se isplati ulagati.
Mediji, naravno, biraju najskuplje prodaje i predstavljaju ih kao pravilo. Čitaocu bude zanimljivo, stvori se utisak opšte trke za hektarima, a realnost ostane u drugom planu. Na terenu je priča sasvim drugačija: mnogo je više neprodate zemlje nego spektakularnih prodaja. U selima u kojima nema ko da preuzme gazdinstvo, hektar stoji i po nekoliko sezona na oglasima, a da niko ni ne pita.
Činjenice i brojke: šta pokazuju RZS i RGZ
1.Raspoloživo i korišćeno poljoprivredno zemljište
-Prema prvim rezultatima Popisa poljoprivrede 2023, raspoloživo poljoprivredno zemljište u Srbiji iznosi 4.073.703 ha, dok je korišćeno poljoprivredno zemljište (KPZ) 3.257.100 ha.
-Nekorišćeno poljoprivredno zemljište iznosi 122.257 ha, po ovim podacima.
-To ukazuje da, iako je značajan deo zemljišta „u opticaju“, ne sav raspoloživi hektar učestvuje aktivno na tržištu.
2.Pad raspoloživog zemljišta
-Analize pokazuju da je od 2012. do 2023. „raspoloživo“ poljoprivredno zemljište smanjeno za oko 26,2%, sa oko 5,35 miliona hektara na ~4,07 miliona ha.
-Korišćeno zemljište (KPZ) je u istom periodu smanjeno za oko 5,2%.
-Ovo smanjenje može doprinositi pritisku na cene, ali nije isto što i „masovna glad za zemljištem“, deo je dugoročnog trenda.
3.Prosečne i ekstremne cene zemljišta
-Prema izveštajima RGZ-a, prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u prvom polugodištu bila je oko 7.900 evra/ha.
-Raspon cena je vrlo širok: od oko 400 evra/ha (za jeftinije, manje atraktivne parcele) do preko 40.000 evra/ha kod nekih izuzetnih transakcija.
-U medijima se pominju i izuzetno visoke cene: recimo, prosečna cena u Sremskom okrugu tokom kraja 2024. navedena je kao ~14.000 evra/ha.
-Neki naslovi navode i „rekordne prodaje“: na primer, u Kaću (kod Novog Sada) parcela je prodata po 14 evra/m², što znači ~140.000 evra/ha, ali to su ekstremni, pojedinačni slučajevi.
-Ima i priča o parceli prodatih za 100.000 evra po hektaru (u Vojvodini), ali to nije prosečna cena.
Pročitaj još: Kako vratiti zemljištu snagu posle suše?
RZS je izvestio da je promet poljoprivrednog zemljišta u drugom kvartalu bio 52,5 miliona evra, što predstavlja oko 3% ukupne vrednosti prometa nekretnina. To znači da kupovina zemljišta jeste značajna, ali nije dominantan deo tržišta nekretnina, što smanjuje argument da je cela poljoprivreda „preplavljena investicionim fondovima“.
Prema popisu 2023, broj poljoprivrednih gazdinstava je 508.365, od čega je 99,6% porodičnih gazdinstava. Prosečno gazdinstvo obrađuje 6,4 ha, prema istom izveštaju. Ovakva struktura (malo po gazdinstvu) ukazuje na to da je deo zemljišta u rukama manjih poljoprivrednika, što znači da „velike investicije“ nisu generalno model za ceo sektor.
Da se ne lažemo, nema kod nas masovih promena i kupovine preko noći. Ima nešto drugo: poljoprivrednici koji žele da zaokruže posede, mali proizvođači koji vraćaju zemlju u svoje ruke, i povremeni investitori koji ciljaju lokacije blizu gradova gde je sutra moguća gradnja. I to je sve.
A istina je i da će zemljište dugoročno vredeti sve više, ali ne zato što su naslovi dramatični, nego zato što je zemlja ograničen resurs. Kada neko radi ozbiljno, ulaže u proizvodnju i razmišlja unapred, svaki hektar je stub sigurnosti. U tome nema ništa senzacionalno, to je samo zdrav razum.
Zato je važno jasnije postaviti priču, tržište poljoprivrednog zemljišta nije „eksplodiralo“. Ono se menja postepeno, logično i u skladu sa realnim okolnostima.
.
