Pre skoro dvadeset godina, Jasmina Đukić radila je u apoteci u Užicu, dok je njen suprug bio zaposlen u drugoj firmi. Njihove plate nisu bile velike, a mesečni prihodi su jedva pokrivali osnovne troškove, uprkos tome što su živeli u svom stanu.
Tada su doneli odluku da se vrate u selo Karan, Jasminino rodno mesto, i kako kažu, ni posle dve decenije nisu zažalili zbog toga. Danas su njihove štale pune, kuća prostrana, a malinjaci prepuni roda. Počeli su sa pet krava, a sada ih imaju dvadeset. „Kada smo shvatili da u gradu jedva sastavljamo kraj s krajem, suprug je predložio da se vratimo na selo i posvetimo poljoprivredi. Prihvatila sam ideju, iako sam bila svesna da je i na selu teško. Ipak, korak po korak, uspeli smo da razvijemo posao,“ priseća se Jasmina. Krenuli su sa pet krava, a kasnije je kao mlada poljoprivrednica od države dobila još četiri, što im je značajno pomoglo. Danas ostavljaju žensku telad, čime postepeno povećavaju broj grla na farmi. Uspeli su da izgrade štale i objekte, pružajući životinjama sve potrebne uslove.
„Na selu mora da se radi kako bi se zaradilo, ali je osećaj drugačiji kada znate da radite za sebe, a ne za nekog drugog. Tada ne nedostaje ni elana ni ambicije, čak i kad radni dan traje dvocifren broj sati,“ ističe Jasmina. Međutim, uz dobru organizaciju, kako kaže, uvek se nađe vremena za sve.
Radni dan žene na selu zna da traje i duže nego što se očekuje
Autor fotografije: 24/7
Svako jutro, tačno u šest sati, Jasmina Đukić ustaje kako bi započela svoje obaveze na farmi. Kao stočarka, disciplina je ključna, jer krave, kako kaže, zahtevaju da se sve radi u tačno određeno vreme. „Morate biti disciplinovani ako se bavite stočarstvom. Nakon jutarnjih poslova sa kravama, kao i svaku ženu, čekaju me obaveze u kući i domaćinstvu. Popodne obavezno odvojim malo vremena za odmor, a uveče se opet vraćam poslovima u štali,“ priča Jasmina.
Pored stočarstva, porodica Đukić ima i dva hektara malinjaka, što tokom letnjih meseci donosi mnogo dodatnog posla. „Radni dan žene na selu zna da traje i duže nego što se očekuje,“ dodaje ona, ali uprkos tome, ne žali se.
Jasmina ima važnu poruku za mlade žene koje se dvoume oko života na selu. „Nije isto živeti na selu sada i pre dvadeset godina. Kada smo mi počinjali, bilo je mnogo teško. Suočili smo se sa brojnim izazovima, ali smo uspeli da ih prevaziđemo. Srećni smo što smo svoji na svome, i to je ono najvažnije,“ poručuje. Jasmina naglašava da je moguće živeti ispunjen život na selu: „Možda postoje predrasude kada je reč o ženama na selu, ali ja stignem sve. Odem i kod frizera, kozmetičara, pa čak i na odmor i u izlazak. Iz ove perspektive, mogu reći da je život na selu mnogo lepši, i zato savetujem sve mlade koji se dvoume – nemate razloga za to!“
Porodica Đukić koristila je državne subvencije, što im je mnogo pomoglo. „Podrška države poljoprivrednicima, naročito ženama, veoma je važna,“ ističe Jasmina. Trenutno skupljaju potrebnu dokumentaciju kako bi aplicirali za novi traktor. „Naša deca žive i školuju se u gradu, ali sin je pokazao veliko interesovanje za poljoprivredu i čitav ovaj posao. Njegova želja je da nabavimo novi traktor, koji je vrlo skup i sami ne bismo mogli da ga priuštimo.“
Jasmina dodaje da planiraju dalji razvoj, uz nadu da će i deca nastaviti porodični posao. „Mi smo prva generacija, ali znamo svi da bi se izgradilo pravo veliko gazdinstvo, mora više generacija da učestvuje. Nadamo se da će nas sin naslediti, a zatim i unučići. Jer, uz pošten rad na selu, dobra zarada je itekako moguća.“
Izvor:24/7
