Pileće meso je već godinama na meti predrasuda i sumnji, posebno tokom letnjih meseci kada je potražnja visoka. Mnogo se priča o hormonima rasta i antibioticima u piletini, ali koliko je od toga zapravo istina? Sanja Čelebićanin iz Zajednice živinara objašnjava za RTS kako se sprovodi stroga kontrola proizvodnje pilećeg mesa u Srbiji.
Prema rečima Čelebićanin, hormoni rasta i antibiotici su strogo zabranjeni i postoji rigorozan nacionalni monitoring hrane koji traje od 1972. godine. „Sve što se stavlja na tržište proverava se na nedozvoljene supstance ili na supstance koje se mogu koristiti prilikom lečenja, ali da je proteklo vreme karence,“ kaže ona. To znači da su hormoni i antibiotici zabranjeni, osim ako životinja nije bolesna.
Kada se živini daje antibiotik?
Antibiotici se sve ređe koriste u živinarstvu jer su farmeri uveli visoke standarde biosigurnosti i nove tehnologije. „Antibiotici kao promotori rasta su zabranjeni,“ naglašava Čelebićanin. Ukoliko je životinja bolesna, antibiotici se daju iz humanih razloga, ali takve životinje ne ulaze u lanac hrane dok se lek potpuno ne izluči iz organizma.
Međutim, Čelebićanin priznaje da zloupotrebe lekova nisu isključene. „Zato postoje nadležne institucije, kao što su uprava za veterinu i službena kontrola inspektora,“ dodaje ona, podsećajući da Srbija ima 12 veterinarskih instituta koji rade na kontroli i istraživanju.
Kada se govori o pilećem mesu, važno je razbiti mitove i razumeti stvarnost. Stroge kontrole i zakoni štite potrošače, ali je i dalje važno biti informisan i kritički razmišljati o poreklu i kvalitetu hrane koju konzumiramo.
