669519497885b9c025270d411734351417808.webp)
Poljoprivrednik Dragiša Đorđev iz banatskog mesta Uljme bavi se poljoprivredom od 1998. godine. Pre nego što je odlučio da se posveti ovom poslu, živeo je i radio u Švajcarskoj. Kao izuzetno vredan i sposoban čovek, zaradio je dosta novca i mogao da nastavi da i dalje živi i radi tamo, ali ga je uvek vukla želja da se vrati u domovinu i oproba u poljoprivredi. Pošto je odrastao u zemljoradničkoj porodici, nasledio je od roditelja četiri jutra zemlje i počeo da je obrađuje. U Uljmu je dolazio u proleće pred setvu i u jesen pred žetvu. Pošto nije bio stalno tu, u početku je imao radnika koji je radio sve poslove i održavao poljoprivredne mašine koje je tada imao. Vremenom je od zarađenog novca kupovao malo-pomalo zemlje sinu i sebi i tako je došao do 150 jutara. Danas Đorđevi obrađuju ukupno oko 300 ha, gde gaje najviše suncokret i kukuruz. Suncokret je ove godine bio posejan na 110 ha, a kukuruz na 120 ha.
Pročitajte još: Važnost pripreme mehanizacije pred zimu
– Ove godine suncokret je podbacio na gornjem terenu zato što smo u komasaciji dobili razne sitne njive, koje su bile zapuštene, nisu đubrene, pa se to jako odrazilo na prinos – ističe naš sagovornik. – Na donjem terenu je bilo malo kiše i tu je prinos bio nešto bolji. Kukuruz je definitivno podbacio. Ranije sam imao dobre prinose, jer izdašno đubrim njive. U dobrim godinama suncokret je rađao oko 3,5 tona, a kukurz do 11 tona po hektaru, zavisno od preduseva. Na njivama gde je pšenica predusev može da se očekuje više.
Dragiša sa naslednikom
669519497885b9c025270d411734351425903.webp)
Autor fotografije: Goran Mulić
U proizvodnji ratarskih useva Đorđevi poštuju sve agrotehničke mere, a mnogo mu koriste i stručni saveti koje dobija od stručnjaka vršačkog "Agrozavoda". Obavezno poštuje karencu i planira da njive đubri stajnjakom.
Svoje znanje i radne navike trudio se da prenese na sina Vladimira i uključivao ga je polako u poslove vezane za poljoprivredu. Da bi mu obezbedio siguran posao i da bi olakšao skladištenje i prodaju poljoprivrednih proizvoda, Dragiša je rešio da osnuje firmu i uloži ušteđevinu koju je imao u izgradnju silosa. Tako je pre devet godina nastala firma DOO "Vladica komerc", koja se bavi otkupom i sušenjem žitarica – pšenice, kukuruza i suncokreta. Kapacitet silosa je šest hiljada tona.
Pročitajte još: Proizvodnja sve skuplja, domaće sorte bez računice
Danas je to ozbiljna i ugledna firma sa devet zaposlenih, u kojoj svi rade složno kao jedan jer, kako kaže, sloga sve uradi. Imali su 117 kooperanata, uglavnom iz Uljme i okolnih sela, a sada su to smanjili na 52. Poljoprivrednike snabdevaju repromaterijalom preko firme, a onda od njih otkupljuju žitarice i skladište u silosima i posle ih prodaju. Nemaju striktnog kupca, prodaju onom ko se prvi javi i plati na vreme. Kod njih, kako kaže, nijedan kamion ne može ni prazan da se pomeri dok pare nisu legle na račun.
– Otkako smo osnovali firmu, olakšali smo posao – kaže ovaj ugledni poljoprivrednik. – Nemamo veze sa drugim firmama, ne moramo da čekamo na red da se iskipuje roba, da se izmeri vlaga i sami odlučujemo kad ćemo prodavati žitarice, zavisno od cene na tržištu. To je sve naše, ali moramo da vodimo računa i držimo se pravila i zakona, jer tako jedino možemo da opstanemo.
Naš sagovornik kaže da je zadovoljan otkad su osnovali firmu, ali misli da uvek može bolje. Veliki problem je sa radnom snagom.
– Trebalo bi da imam bar dvojicu-trojicu traktorista, jer radim sam i iz jednog traktora sedam u drugi. Nekad radim i 12 sati i noću. Sin mi pomaže tako što spremi mašinu. Nije problem plaćanje, već da se nađe kvalitetan traktorista koji hoće da radi, a ne da traži slobodan vikend. Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom i posao ne može da čeka. Teško je naći pouzdanog radnika i dati mu da vozi kombajn koji košta 200 hiljada evra – kaže Dragiša Đorđev.
Đorđevi imaju savremene poljoprivredne mašine i sve poslove obavljaju mehanizovano. Nedavno su kupili i sejalicu sa 12 redova sa navigacijom, autopilotom, duplim gumama... Imaju još devet traktora, dve prikolice, prskalice, kombajn... Poljoprivredne mašine su kupovali iz sopstvenih sredstava, a kad je bilo potrebno i zaduživali se kod banke. Trude se da to ipak ne čine i da kupuju robu od svojih para, da ne bi zbog neizvesne situacije dospeli u gubitke.
Ovaj ugledni poljoprivrednik je napunio 62 godina i planira da se povuče, a sve poslove i firmu prepusti sinu. Pošto imaju 150 jutara sopstvene zemlje, mogli bi da je daju u arendu i od toga lepo žive. U njihovom ataru za zakup jednog jutra plaća se do 350 evra po jutru. Međutim, ova porodica je navikla da radi i unapređuje posao, jer to je, kako kažu, ono što ih održava.
S. Vukelić
BONUS VIDEO:
