Po svemu sudeći, ova godina biće rekordna po uvozu krompira. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, do kraja septembra uvezeno je čak 48.000 tona krtole, i to najviše iz Belorusije i Rusije. Na tezgama trgovinskih lanaca i marketa ima nešto domaćeg, ali uglavnom preovlađuje uvozni krompir. Cena na veliko kreće se od 50 do 60 dinara, dok u maloprodaji kilogram krompira košta i do 110 dinara.
Od nekadašnjih izvoznika postajemo sve više zavisni uvoznici ovog povrća i taj trend se nezaustavljivo nastavlja.
– Činjenica je da mi u poslednje tri godine redovno imamo značajan uvoz konzumnog krompira, oko 50.000 tona, koji ide u supermarkete i piljarnice, širom Srbije. Čak i ovde u Guči, u zimskom i prolećnom periodu, poslednjih godina nailazimo u prodavnicama na krompir iz Francuske i Belorusije. To je bilo prosto nezamislivo pre 20-30 godina, a danas je to izgleda postalo normalno, rekao je stručnjak za krompir dr Živko Bugarčić.
Lane je u zemlju uvezeno više od 40.000 tona krompira. Ne treba za to kriviti samo uvozni lobi, koji, naravno, koristi priliku i gleda svoju računicu, već i činjenicu da je za povrtare proizvodnja krompira u našim uslovima postala skupa i neisplativa. Za razliku od nekih drugih povrtarskih kultura, ulaganja se kreću oko 4.000 do 5.000 evra po hektaru. To malo koji proizvođač može finansijski da podnese. Uz velika izdvajanja za seme (uglavnom iz uvoza) i svu potrebnu agrotehniku, najveće opterećenje za proizvođača predstavlja akumuliranje sredstava za proizvodnju, kao i nesigurna cena.
Kako pravilno vaditi krompir?
Za uvoz kvalitetnog semena krompira godišnje trošimo više od tri miliona evra, s obzirom na to da kod nas ne postoji ustanova koja se bavi takvom vrstom proizvodnje. Uvozom semena, domaće sorte krompira „jelica“, „dragačevka“ i „univerzal“, gotovo u potpunosti su iščezle sa njiva naših proizvođača. Primat su preuzele holandske i nemačke sorte, koje su za povrtare izdašnije, daju veći prinos, ali dokazano nisu kvalitenije od naših.
To, naravno, ne opravdava (pre)prodavce koji nekontrolisanim uvozom sistematski uništavaju domaće proizvođače.
Šta preduzeti da se negativan trend u proizvodnji krompira amortizuje?
Stručnjaci, ali i proizvođači, jedinstveni su u oceni da je, pre svega, potrebna pomoć države kroz subvencionisanje prozvodnje i ulaganje u kvalitetan semenski materijal. Sve donedavno dičili smo se sortama ivanjičkog i zlatiborskog krompira, ali su one, pod pritiskom uvoznog lobija, iščezle iz proizvodnog asortimana.
ROPA Keiler 2: kombajn za vađenje krompira
– Država pod hitno mora da nađe način da zaštiti nas krompiraše od uvoza krompira ispod cene koštanja. Ako se sistemski ne reši problem proizvodnje, svake godine uvozićemo sve veće količine krompira, a nestaće i ovo malo proizvođača koliko nas je ostalo, upozorio je Ratko Vukićević iz Guče, jedan od najvećih proizvođača krompira u Srbiji.
Kako bi zaštitili (pre)ostale proizvođače krompira, iz resornog ministarstva poljoprivrede svojevremeno su najavljivali mogućnost uvođenja takozvane sezonske carine (prelevmani), u zimskim mesecima, kada je najveća potrošnja krompira. To je po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom moguće, ali ne i preporučljivo, s obzirom na pritisike koje smo iz EU imali uvođenjem prelevmana na uvoz mleka, mlečnih proizvoda i svinjskog mesa. Osim toga, ako bi se uvela sezonska carina na uvoz krompira, to isto mogli bi da traže i drugi povrtari, pa se na kraju od te ideje odustalo.
U datim uslovima zaustaviti ili svesti na podnošljiv nivo nekontrolisan uvoz i povratiti reputaciju domaćem krompiru nije nimalo lako. Neophodno je da se mnogo više uloži u seme, opremu za proizvodnju, navodnjavanje i obezbede adekvatna skladišta za čuvanje krtole. Podizanje pogona za preradu i proizvodnju pomfrita i čipseva, validni ugovori sa trgovinskim lancima, sigurno bi doprineli sigurnosti proizvođača i njihovoj stimulciji i opredeljenju da seju krompir. To bi, bez sumnje, pomoglo reafirmaciji domaćeg krompira na tržištu, i da sa cenom, kao nekad, bude pristupačan za svačiji džep, a za proizvođača, opet – isplativ.
K. Rajević
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)