Najvažnija karakteristika tovnih rasa goveda je odlično iskorišćavanje hrane, visok dnevni prirast i visok kvalitet mesa. Randman tovnih rasa je visok, pa se kod srednje utovljenih grla kreće od 65% do 70%. U slučaju kada je stepen utovljenosti veći, randman prelazi 75%. Od karakteristika bitnih za proizvodnju kvalitetnog mesa ističe se sposobnost da masnoću talože i u mišićno tkivo, te je meso sočno. Kao negativni efekti jednostrane selekcije kod ovih grla često se javljaju reproduktivni poremećaji i smanjena aklimatizaciona sposobnost.
Šarole rasa (Charolaise) je trenutno najkorišćenija ne samo u svojoj zemlji (Francuska) nego u čitavom svetu. Područje sa kojeg dolazi ova rasa omeđeno je sa četiri reke: Sena, Loara, Rona i Alie. Težina odraslih bikova iznosi do 1500 kg, a krava do 900 kg. Rasa je posebno pogodna za intenzivan tov. Karakteristična boja šarole rase je krem ili bela. Izražene tovne karakteristike i visoki prirasti glavni su razlozi popularnosti ove rase. Bikovi se često koriste za ukrštanje, a u selekciji akcenat se stavlja na lakoću teljenja, visoke priraste, muskuloznost (mišićavost) i nedostatak rogova.
669519497885b9c025270d411732533957933.webp)
Autor fotografije: wikipedia
Limuzin rasa (Limousine) je poreklom iz pokrajine Limuzen, sa jugozapada Francuske. Druga je po brojnosti tovna rasa u Francuskoj. Karakteriše je crvena boja dlake, dok su njuška, predeo oko očiju i noge svetlije boje. Težina bikova kreće se do 1.000 kg, a krava do 650 kg. Ova rasa je dugovečna, plodna i sa izraženim majčinskim instiktom. Meso je odličnog kvaliteta, a u Francuskoj se prodaje sa posebno istaknutom etiketom. Vrlo često se ukršta sa mlečnim tipom simentalca, a da pri tome nema problema sa teljenjem. Selekcija ove rase se kreće u smeru bezrožnosti.
Autor fotografije: wikipedia
Blonde d´ Aquitaine je relativno mlada tovna rasa, koja potiče iz jugozapadnog dela Francuske. Goveda ove rase su velikog okvira, odlične plodnosti i mišićavosti. Krave su dugovečne i izraženog materinskog nagona. Visina grebena krava iznosi do 150 cm, a težina od 800 kg do 950 kg. Kod bikova visina grebena kreće se od 150 cm do 160 cm, a telesna masa je do 1300 kg. Grla blonde d´aquitaine rase odlikuje svetlosmeđa i kremasta boja. Uloga ove rase je sve značajnija u ukrštanjima. Glavni smer u kom ide selekcija su još bolje tovne karakteristike, očuvanje velikog potencijala za rast i dnevnog prirasta.
Autor fotografije: wikipedia
Hereford je jedna od najrasprostranjenijih tovnih rasa u svetu. Može se videti u šutom i rogatom obliku. Veoma je dobre mišićavosti. Visina grebena krava iznosi do 128 cm, a telesna masa do 600 kg. Kod bikova ove rase visina grebena može biti do 145 cm i masa do 1000 kg. Boje hereforda vrlo su slične bojama simentalske rase. Hereford je vrlo popularna rasa u siromašnim krajevima, gde se krave mogu koristiti prilikom ukrštanja sa grlima drugih tovnih rasa.
Autor fotografije: wikipedia
Aberdin-angus potiče iz severne Škotske. Karakteristika ove rase je berožnost, sa crnom ili crvenom bojom dlake (crveni angus). Glavne karakteristike ove rase su: lako teljenje, vrlo dobar materinski instikt i odlična prilagođenost iskorišćavanju pašnjaka. Krave postižu telesnu masu do 600 kg i visinu grebena od 130 cm do 135 cm. Telesna masa bikova kreće se do 1100 kg, a visina 145 cm. Meso je odličnog kvaliteta, mramorirano i protkano masnim tkivom. Ova rasa je vrlo popularna u USA, Australiji i Africi.
Autor fotografije: wikipedia
Belgijsko plavobela rasa (Belgian blue-white) potiče sa područja Meuse i Escauta, današnje Belgije. U nastanku ove rase učestvovala je shorthorn rasa. Ovu rasu odlikuju snažne mišićave noge (genetski dupla muskulatura) i slabine. Težina krava kreće se do 760 kg, a visina grebena oko 135 cm. Telesna masa bikova iznosi do 1250 kg. Boja belgijskog plavog govečeta može biti bela, plavobela i crvena. Belgian blue bikovi koriste se specijalno za ukrštanje sa mlečnim rasama, a vrlo često i sa ostalim tovnim rasama.
Autor fotografije: wikipedia
Simentalska rasa, odnosno domaće šarene rase, trenutno je najbrojnija u našoj zemlji. U centralnoj Srbiji su zastupljena sa 78%, a u Vojvodini sa 17% u odnosu na ostale rase goveda. Postojbina simentalskog govečeta je Švajcarska, sa centrom u kantonu Bern i u dolinama reka Sime i Sane. Simentalac je posebno poznat po sposobnosti proizvodnje kvalitetnog mesa. Visoki udeo čistog mesa u polutkama, mramoriranost i visok randman, svrstavaju ga u red najboljih rasa za meso na svetu. Uz neke evropske mesnate rase, simentalac se koristi širom sveta kao meliorator u proizvodnji mesa. Simentalska rasa je dominantna po broju i proizvodnji mleka i mesa u Srbiji. Takvu karakteristiku nemaju jednostrano specijalizovane rase. Simentalsko goveče ima dobro razvijene grudi po dubini, širini i dužini. Karlica je široka, što je vrlo važno kod teljenja, sapi su dobro mišićave, dok su noge jake, dobrih stavova sa korektnim i pravilnim papcima, što je sve veoma bitno za dobro zdravlje i dugovečnost krava. U našoj zemlji za tov goveda uglavnom se koriste junad simentalske rase, koje odlikuju dobre tovne sposobnosti. U uzrastu od 12 meseci junice postižu telesnu masu od 360 kg, a muška grla 450 kg, sa dnevnim prirastom preko 1,2 kg. Randman je 60% do 62%. Meso je odličnog kvaliteta, mramorirano, svetlocrvene boje.
669519497885b9c025270d411726135136495.webp)
Autor fotografije: Nikolina Perša
Izbor grla za tov na osnovu eksterijera: procena eksterijera životinja vrši se na osnovu građe i funkcije pojedinih organa, kao i najvažnijih odnosa između pojedinih delova tela. Fenotipske korelacije (povezanost) između oblika i proizvodnih karakteristika su pozitivne, ali relativno niske, stoga se procenom spoljašnjeg izgleda ne može vršiti selekcija u proizvodnom smislu. Kod izbora goveda za priplod, na osnovu telesne građe, procenjuje se rasni i proizvodni tip. Grla treba da imaju harmoničnu građu, snažnu konstituciju, sa dobro izraženim primarnim i sekundarnim polnim oznakama, da su živahnog temperamenta i dobroćudna. Vođenjem računa o spoljašnjem izgledu potomaka i njihovom pravilnom selekcijom uveliko se smanjuje mogućnost prenošenja negativnih osobina od roditelja, koji se zbog masovne primene veštačkog osemenjavanja mogu vrlo brzo raširiti u populaciji. Osim toga, eksterijerne osobine povezane su sa sekundarnim karakteristikama kao što su dugovečnost i lakoća teljenja, koji imaju sve važniju ulogu u odgajivačko-selekcijskim programima u govedarstvu. Razvijenost muskulature grla, odnosno njena mišićavost, procenjuje se pre svega na osnovu popunjenosti zadnjeg dela trupa, tj. butova i sapi mišićnim tkivom. Tom prilikom, odlučujuću ulogu za ocenu muskuloznosti ima profil i ispunjenost buta mišićima, pri čemu treba voditi računa i o dužini buta, kao i mišićima karlice i slabinskog dela leđa.
Dipl. inž. Zumreta Trtovac
PSSS „Novi Pazar“
