Krompir se vadi kada su krtole u stanju tzv. tehnološke zrelosti, odnosno kada se pokožica potpuno zasušila. Nakon prirodnog odumiranja i sušenja cime, ili ako je usev ubrzano dozreo zbog delovanja visokih temperatura, treba ga vaditi čim prestane da se ljušti pokožica, a to je najčešće 15 dana posle sasušenja cime (kod nekih sorti je taj proces malo
sporiji i traje do 20 dana). Nakon ovog perioda potrebno je što pre povaditi krompir i smestiti ga u skladište, jer zemljište nije optimalna sredina za njegovo čuvanje, posebno u drugoj polovini leta, kada su visoke temperature vazduha i zemljišta. Pogotovo što je napad zemljišnih štetočina veoma visok u periodu avgust-septembar, naročito kada e prekine sa navodnjavanjem, pa i zbog toga krompir treba što pre skloniti sa njive u skladište.
Vađenje po toplom vremenu i iz suvog zemljišta nosi veliki rizik od povreda krtola i gubitaka koji će se javiti u skladištu posle 2-3 nedelje po vađenju. Gde je moguće, treba nastaviti sa zalivanjem koristeći 10-12 l/m 2 na svaka 3-4 dana kako bi se krtole održale u kondiciji i zatvorile pukotine u zemljištu. Krompir u vreme vađenja treba da ima bar 2-3 procenta tzv. vezane zemlje koja će ublažiti povređivanje krtola u vreme mehanizovanog vađenja i kasnije manipulacije, ali i kod ručnog sakupljanja krtola. Potpuno ogoljene krtole se veoma lako povređuju u kontaktu sa grudvama zemlje, radnim delovima mehanizacije, ali i prilikom sakupljanja, transporta itd. Vađenje na prevlaženim zemljištima je takođe
rizično, jer se sa krompirom u skladište unosi previše zemlje, otežava kvalitetno ventiliranje i povećava rizik od pojave bolesti.
Ni polumehanizovano vađenje i sakupljanje nije bezbedno posle 11 časova
Autor fotografije: Goran Mulić
Krtole koje su po prestanku razvoja provele duže vreme u suvom i toplom zemljištu su van kondicije, delimično dehidrirane, sa visokom temperaturom mesa i sklone lakom povređivanju tokom vađenja i kasnije manipulacije. Povrede su vidljive na površini krtola, ali ih u velikom procentu ima i u unutrašnjosti, u vidu tzv. modrica. One u značajnoj meri snižavaju upotrebnu vrednost krompira za preradu, ali i kućnu upotrebu. Modrice se rapidno povećavaju na nižim temperaturama krtola, ispod 9ºC, kao i kod krtola čija je unutrašnja temperatura preko 28ºC. Optimalne temperature za vađenje krompira su 15-20ºC, zato je u toplom periodu mehanizovano vađenje moguće samo noću i najkasnije do 10 sati ujutru. Ni polumehanizovano vađenje i sakupljanje nije bezbedno posle 11 časova.
Dr Živko Bugarčić
"ARUM Deč" d.o.o., Zemun
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)