Poljoprivrednici u Srbiji, suočeni sa izuzetno nepovoljnim vremenskim uslovima i niskom cenom uljane repice od oko 50 dinara po kilogramu, masovno odustaju od setve ove uljarice. Odluka da se ne seje uljana repica rezultat je kombinacije suše koja je pogodila mnoge delove zemlje i ekonomskih gubitaka zbog niske otkupne cene.
Prema rečima poljoprivrednika Jovice Jakšića iz Banata, kiša nije pala u ovom regionu već 40 dana, zbog čega je zemljište postalo izuzetno tvrdo i neobradivo. "Ni jedna od mašina ne može da obradi zemlju jer je tvrda kao put. Mnogi će odustati od setve uljane repice, čak i ako u međuvremenu padne kiša jer su i na proizvodnji ovogodišnje imali gubitak," izjavio je Jakšić. On je dodao da su prinosi uljane repice, ali i drugih kultura, ove godine prepolovljeni, a cene su niže nego prošle godine, što je dodatno pogoršalo situaciju. Procena je da su poljoprivrednici u gubitku oko 500-600 EUR po hektaru na proizvodnji uljane repice, ne računajući uloženi rad.
Ove godine je došlo do značajnog smanjenja prinosa uljane repice ne samo u Srbiji, već i u drugim delovima Evrope. U Nemačkoj i Francuskoj, koje su među vodećim proizvođačima uljane repice u EU, prinosi su takođe smanjeni zbog suše i ekstremnih vremenskih uslova. Prema izveštaju Evropske komisije, prosečan prinos uljane repice u EU ove godine iznosi oko 3,1 tone po hektaru, što je pad u odnosu na prošlogodišnjih 3,2 tone po hektaru. Ovaj pad prinosa direktno utiče na tržište, stvarajući pritisak na cene koje su već niže zbog globalnih ekonomskih uslova i povećane konkurencije iz zemalja poput Ukrajine i Kanade, koje su veliki izvoznici uljane repice.
Poljoprivrednik Nedeljko Savić iz Stiga izjavio je da su i u tom delu Srbije poljoprivrednici odustali od setve uljane repice iz dva razloga - nemogućnosti da se setva obavi zbog suše i okamenjenog zemljišta, kao i zbog niske cene. "Ove godine prinos uljane repice u našem kraju bio je od 1,6 do 1,8 tona po hektaru, a cena joj je 52 dinara. Prošle godine prinos je bio skoro pet tona, a cena je bila 62 dinara, tako da su nastali gubici po dva osnova," rekao je Savić.
Uz to, Savić je istakao da su pukotine u zemlji toliko duboke da ni obilne padavine ne bi mogle da ih ispune, što dodatno otežava poljoprivredne aktivnosti u ovoj regiji. On je takođe izrazio zabrinutost zbog loših prinosa kukuruza i potencijalnih problema sa aflatoksinom, što dodatno komplikuje situaciju na terenu.
Očekuje se da će naredni period biti ključan za poljoprivrednike koji planiraju setvu pšenice, s obzirom na to da rok za setvu počinje u oktobru. Poljoprivrednici se nadaju da će do tada pasti kiša, što bi moglo olakšati pripremu zemljišta za novu sezonu.
Izvor: Beta
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)