Sigurno da ne postoji ratar koji nije čuo ili poslušao koristan savet prof. dr Miroslava Maleševića, vrhunskog poznavaoca agrotehnike strnih žita. Bez mnogo rada i truda uspeh na tom polju nije bio moguć, a sve je počelo davne 1969. godine, po diplomiranju na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Tu počinje akademska karijera prof. Maleševića, a samo tri godine kasnije nastavlja se u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, u istraživačkom timu tadašnjeg Zavoda za strna žita. Kontakt s fakultetom se ne prekida – nastavlja se kroz pedagoški rad sa studentima, laboratorijske vežbe i praktičnu nastavu.
Kao mlad i perspektivan stručnjak, usavršava se na Univerzitetu Justus fon Libig u Gisenu, gde je savladao postavljanje ogleda, tumačenje rezultata i njihovo prenošenje u praksu. Tada počinje i saradnja s proizvođačima, koja traje do danas. Zahvaljujući novom pristupu, mnogi rezultati sa oglednih parcela zaživeli su u praksi. Danas, mnogo godina kasnije, s pravom se može reći da se njegov uspeh temeljio na idealnim uslovima za obrazovanje, ali i na stvaranju sopstvenog naučnog razmišljanja i praktičnog iskustva u proizvodnji.
Zamolili smo prof. dr Miroslava Maleševića, sada aktivnog penzionera, da izdvoji ono na šta je posebno ponosan i u čemu se ogleda njegov doprinos.
– Ono što bih izdvojio kao sopstveni doprinos nauci i struci jesu unapređenje sortne agrotehnike i takozvane N-min metode. Obe tehnike proširile su se u praksi, jer su se i sami proizvođači uverili u prednosti ovih rezultata istraživanja. Danas se sortna agrotehnika sve manje koristi, jer se malo radi na tome. Za razliku od nje, primena N-min metode i dalje je aktuelna zahvaljujući poljoprivrednim stručnim službama širom Srbije. Takođe, ona je postala i zvanično jedna od metoda za kontrolu plodnosti zemljišta i upotrebe mineralnih đubriva.
PRIVODI SE KRAJU SETVA OZIME PŠENICE. KAKO JE OCENJUJETE? PRIMETNO JE I DA JE OVOG JESENI PORASLO INTERESOVANJE ZA SETVU OZIME PŠENICE. KAKVO JE VAŠE MIŠLJENJE?
– Ovogodišnja jesenja setva je pri kraju, ali niko ne zna tačno kada će biti završena. Takođe, ne zna se ni koliko je zaista zasejano, ali se vizuelno vidi da se mnoga polja već zelenе. Međutim, ima i njiva koje će tek da se zazelene kada usev nikne, jer se setva i dalje obavlja.
Evidentno je da je poraslo interesovanje za jesenju setvu hlebnog zrna. To treba zahvaliti činjenici da je u ovogodišnjoj žetvi pšenica najbolje podnela nepovoljne vremenske uslove. Dobro je rodila, ostvaren je solidan prinos i, bez obzira na nisku cenu, ipak postoji ekonomski efekat. Troškovi su pokriveni, a nekima je ostalo i nešto profita.
U ovako promenljivim uslovima pšenica je i dalje najstabilnija kultura. Isto važi i za ječam, koji kao stočna hrana može delimično da zameni površine pod kukuruzom.
– Postoji više razloga zašto treba sejati pšenicu. Može da se koristi za ljudsku ishranu, stočnu hranu, ali i u industrijskoj preradi. Prednost je što može dugo da stoji i dobro se lageruje bez gubitka kvaliteta.
IAKO SE SA PŠENICOM NAJVIŠE TRGUJE, POSTOJE I ZNAČAJNE ZALIHE IZ PRETHODNIH GODINA. KOLIKO SU PROIZVOĐAČI SVEŠNI TOGA?
– Primećuje se da su proizvođači ove jeseni samoinicijativno povećavali površine pod strnim žitima. Ako se i ove godine zaseje oko 650.000 hektara, veliko je pitanje šta će biti sa budućim rodom.
Pšenica je berzanski artikal broj jedan u svetu – najviše se trguje njom i ona je merilo vrednosti za druge ratarske proizvode. Sve to pokazuje da od pšenice ne treba odustati.
Problem predstavljaju ogromne neprodate zalihe iz prethodnih godina, koje se i dalje gomilaju. Zalihe ugrožavaju trgovinu na domaćem tržištu, a proizvođači to zanemaruju.
– Skladišta su puna merkantilne pšenice iz prethodnih godina, kako navode „Žito Vojvodina“ i „Žita Srbije“. Izgleda da su i globalna tržišta prezasićena, trgovina slabi. Činjenica je i da srpska pšenica gubi ranije kupce zbog pada kvaliteta. Prosečni prinosi se održavaju, ali uz sve manja ulaganja u mineralna đubriva. Upotreba nedeklarisanog semena, „tavanuše“, sve je češća, što povećava rizik i širi bolesti semenom prenosive.
ŠTA TERA PROIZVOĐAČE DA POVEĆAVAJU POVRŠINE U JESENJOJ SETVI?
– Klimatske promene, pre svega letnje suše i toplotni udari, koji desetkuju prinose soje i posebno kukuruza. Sa druge strane, osiromašena državna kasa sve manje pomaže ratarima da očuvaju ekonomski status, uz stalni pad otkupnih cena. Tu su i poremećeni globalni odnosi i tenzije među velikim silama – pravila trgovanja se sve manje poštuju, kao i STO.
Nažalost, u takvom ambijentu struka i nauka gube značaj. Jedino se još uvek održava zaštita bilja, zahvaljujući dobro organizovanoj mreži i vrhunskim stručnjacima.
ZALAŽEMO SE ZA UPOTREBU DEKLARISANOG SEMENA. DA LI SE TO ZAISTA SPROVODI I KAKVE SU NAŠE ZAKONSKE ODREDBE?
– Svi zakoni koje primenjuje EU postoje i kod nas. Ali primena je selektivna – zavisi od interesa onih koji treba da ih sprovode. Poseban problem je slaba kontrola tehnološkog kvaliteta zrna i potpuno odsustvo podsticaja za setvu kvalitetnijih sorti. Bez toga, nema povratka starim kupcima. Domaće sorte gube trku, posebno one sa najboljim kvalitetom zrna. Na otkupu se sve svodi na cenu po kilogramu, bez obzira na klasu.
ŠTA JE SA NAŠOM PŠENICOM? DA LI GUBI TRKU SA STRANOM KONKURENCIJOM?
– Izbor sorte direktno utiče na kvalitet. Brojne strane sorte potiskuju domaće i dugo neće biti potencijala za visok tehnološki kvalitet. Danas je u opticaju više od 130 sorti. Vidljiv je napredak u semenarstvu, verovatno zahvaljujući državnim podsticajima za kupovinu deklarisanog semena. Hoće li se ta praksa nastaviti – ostaje da se vidi.
Izvoz srpske pšenice je opao zbog slabijeg tehnološkog kvaliteta zrna i brašna. Kvalitet pada i zbog prevelikog učešća sorti slabijeg genetskog potencijala.
KAKO VIDITE NAŠU PROIZVODNJU U NAREDNOM PERIODU?
– Sve navedeno govori i o budućnosti domaće proizvodnje. Bez jasne, dugoročne strategije poljoprivrede sa jasno određenim ciljevima i nosiocima posla, domaći agrar će i dalje tonuti, a uvozni lobi će se radovati, zaključuje prof. dr Miroslav Malešević.
Tamara Gnip
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)