U okviru Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu održan je peti po redu Dan voćara i vinogradara. Skup su organizovali Privredna komora Vojvodine, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Novosadski sajam, Institut za voćarstvo u Čačku, Savez vinara i vinogradara Srbije i revija "Dobro jutro". Bila je to prilika da se ponovo na jednom mestu okupe predstavnici nauke, trgovinskih lanaca, voćari, vinogradari i stručnjaci iz ove oblasti.
Pozdravljajujući prisutne, Boško Vučurević, predsednik Privredne komore Vojvodine, ukazao je na veliki ekonomski značaj voćarstva. Podsetio je da je u prva tri meseca od izvoza voća ostvareno 160 miliona evra. Potvrđujući tako da je naše voće izuzetno kvalitetno, konkurentno. Malina i jabuka čine 65 odsto ukupnog izvoza. Naši najveći kupci malina su Nemačka i Francuska, a jabuka i dalje Ruska federacija. Iako tu dolazi do diverzifikacije izvoza ka Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijskoj Arabiji, dalekom istoku.
Treba imati na umu da od ukupno obradivog zemljišta samo 6 odsto zauzimaju voćnjaci i vinogradi. To je mali procenat spram velikog doprinosa našoj poljorovredi. Kada se posmatra izvoz od ukupnog izvoza agrara nekih 15 - 16 odsto čini izvoz voća.
Zato danas s modernim zasadima, s plantažnim voćarstvom kroz ovakve skupove moguće je maksimalno unaprediti voćarsko vinogradarsku proizvodnju koja daje izvanredne rezultate, poručio je Vučurević.
Dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku ukazao je da u poslednjih dvadeset godina svi parametri klimatskih promena utiču na celokupnu poljoprivredu, a posebno na višegodišnje kulture gde spadaju i brojne voćarske. Veliki problemi od blagih zima, brojne elementarne nepogode, visoke temperature,suša, obilne padavine i na kraju tople i kratke jeseni nepovoljno utiču smanjujući im prinos i kvalitet ploda
- Postoje mere koje mogu da se primene kako bi se ublažile posledice klimatskih promena, ali Iziskuju puno vremena i sredstava, kaže dr Jevremović. – Naravno, nauka i struka kao i poljoprivredni proizvođači čine sve da se ublaže posledice klimatskih promena kako bi se ostvario optimalni prinos i visok kvalitet ploda.
Dr Jevremović predložio je kombinaciju protivgradnih mreža i vetrozaštitnih pojaseve kao efikasneza ublažavanje klimatskih promena. Takodje, podsetio je na važnost izbora lokaliteta, kao i sorte pogotovo što se poljoprivredna proizvodnja kreće ka jednoj visoko intenzivnoj proizvodnji gde ni jedan korak ne sme da se propusti ni u planiranju ni u proizvodnji da bi se osigurao prinos.
Prof dr Dragoslav Ivanišević, direktor Departmana za voćarstvo, vinogradrstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ukazao je da klimatske promene na vinograrstvo imaju i pozitivnih i negativnih efekata. Predložio je da treba iskoristiti pozitivne. Pogotovo što je loza biljka koja voli sunce, svetlost, a s obzirom da su tendencije i prognoze takve da će rizici od niskih zimskih temperatura biti sve redji, areal gajenja vinove loze kod nas može da se proširi. Postajemo pogodnije područje za gajenje stonih sorti.
Dosta izazova je pred nama i pozitivne promene treba iskoristiti,a negativne uvažiti. Samo na taj način vinogradarstvo će naći načina da ide u susret klimatskim promenama i da se bori protiv njih, poručio je prof, dr Ivanišević.
T. Gnip
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)