Vrelo vreme, bostan i mnogo voća koje je ranije od uobičajenog stiglo, razlog su da se sve više nailazi na ose i stršljenove dok su vredne pčelice još uvek na paši, obično daleko od naselja.
To su veoma agresivni insekti, njihov ubod je veoma bolan, mnogo opasniji od pčelinjeg i zahteva tretman hladnim oblogama i antihistaminskim kremama primenjenim u prvih dvadesetak minuta. Moguća je i pojava anafilaktičkog šoka sa simptomima otežanog disanja, malaksalošću, osipom, oticanjem po licu i povraćanjem sa bolovima u stomaku i dijarejom. U tom slučaju neophodna je hitna intervencija lekara.
Ni domaće životinje nisu u manjoj opasnosti u slučaju uboda. Ipak, treba znati šta učiniti ako do uboda pčele ili ose ipak dođe, kako možete pomoći sebi i drugima, naravno ako niste alergični. Pčelinja žaoka prilikom uboda ostaje u koži napadnutog, pa je zato najpre treba odstraniti tako da se pincetom ili noktom uhvati njen koren što je moguće bliže koži. Pazite, nemojte stisnuti mehurić s otrovom, jer ćete tako ubrizgati još više otrova u kožu. Na mesto uboda stavite vatu natopljenu u čaši tople vode, u koju ste umešali malu kesicu sode bikarbone.
Zapamtite, pčelinji otrov je kisele reakcije pa ćete ga ovim delom neutralisati. Osinji otrov je bazne reakcije i njega valja neutralisati sirćetom ili limunovim sokom.
Osinja gnezda treba uništavati čim se otkriju, a odlični rezultati postižu se klopkom od plastične boce izbušenom na više mestau koju se nalije na dno sok od narandže ili pivo i začepi, oko čepa namota konac i njime okači da slobodno visi.
Dejan Kreculj
