Vremenski uslovi pogoduju razvoju strnih žitia..Ozimi ječam je već ušao u fazu vlatanja, dok su tritikale i fakultativne sorte pšenice u tu fazu ušle nešto ranije. Toplo vreme u drugoj dekadi marta i aprilske temperature u najavi, izazvaće još brži prelazak iz vegetativne u generativnu fazu. Intenzitet bokorenja se smanjuje, a glavno stablo i stariji bočni izdanci započinju generativnu fazu. Uskoro će moći da se konstatuje porast prve internodije, koja će izneti vegetativnu kupu i začetke klasa iznad površine zemljišta. To je početak vlatanja, faza označena po međunarodnoj skali kao BBCH 31. Iskusni agronomi će moći prstima da napipaju zadebljanje u osnovi glavnog stabla.
Pročitaj više: Zemljište se zagreva, ali da li je spremno za setvu?
Zašto je važno vlatanje
Počev od faze vlatanja menjaju se određeni elementi tehnologije gajenja. Pažljivije se primenjuju sredstva za zaštitu useva od bolesti, korova i eventualno od štetnih insekata. Biljke su osetljive na niže temperature od + 10°C. Ovaj nivo temperatura je zapravo biološki minimum za ovu i sve naredne faze rasta i razvića strnih žita. Niže temperature mogu prouzrokovati smetnje u procesu diferenciranja delova klasa. Eventualni mrazevi mogu prouzrokovati delimičnu sterilnost delova klasa. Sa druge strane, visoke temperature, iznad 20°C, ubrzavaju sve procese u biljkama, skraćujući trajanje pojedinih faza razvića. Ukoliko biljke nisu snabdevene dovoljnim količinama hraniva, ili nastupi nedovoljno prisustvo vlage u zoni korenovog sistema, pojačavaju se simptomi nedostataka pojedinih hranjivih elemenata. To može ostaviti negativne posledice za budući prinos.
Diferenciranje klasa
Diferenciranje klasa na buduće klasiće i cvetove u njima će se ubrzavati tokom aprila. U optimalnim vremenskim uslovima i pri dobroj obezbeđenosti hranivima, na glavnom stablu pšenice se mogu formirati klasovi sa 20 - 24 klasića i 5 - 7 cvetova u svakom od njih. U pregustom sklopu, iznad 700 – 800 stabala po m², formiraće se manje klasića i cvetova.
Potencijal useva
Potencijal pšenice, čija je proizvodnja u toku je vrlo solidan. Bez obzira na velike razlike u primenjenoj tehnologiji gajenja, razvučenim rokovima setve, okrnjenom primenom osnovnog đubrenja, neblagovremenom prihranjivanju zbog nedostatka pravih azotnih đubriva i njihove visoke cene, pšenica je formirala relativno visok potencijal za prinos.
Pročitaj više: Kiša odlučuje žetvu 2026: Hoće li 5 tona biti dovoljno?
Do ovih dana, limitirajući faktor za njen porast i delovanje azotnih đubriva bio je nedostatak padavina. U prve dve dekade marta, nije bilo padavina, pa su usevi koristili zimske rezerve vlage. Kiše su najzad došle, moglo bi se reći za mnoge useve u zadnji čas. Istina je da je i temperatura padala ponegde i ispod biološkog minimuma, ali to ne treba da plaši proizvođače. Usporiće se pojedine faze rasta i razvića, ali ih neće zaustaviti. Treba naglasiti da su i vremenski uslovi tokom aprila veoma važni za razvoj useva. Potrebne su umerene temperature (oko proseka), umerene padavine i sunčani dani.
Zbog nedostatka padavina iskorišćavanje azotnih đubriva je bilo umanjeno, pogotovo kod đubriva UREA ( gde je verovatno došlo do određenih gubitaka azota). Slabiji je bio i efekat drugih azotnih đubriva, zbog izostanka padavina. Sada, kada su zemljišta navlažena, azot će delovati, ali ako je pšenica bila "gladna“, posledice će ostati. Treba napomenuti da primena azotnih đubriva u čvrstom stanju, u fazama posle vlatanja neće značajnije popraviti stanje useva. Dolaze periodi vegetacije kada će jedino folijarna primena azota dati pune efekte.
Da bi sprečili poleganje, mnogi proizvođači koriste regulatore rasta, kojim se skraćuju i ojačavaju donje internodije stabla. Ova mera daje dobre efekte ako se blagovremeno primeni. To znači da primenjeni regulator deluje na prvu i drugu internodiju u osnovi stabla. Internodije se skraćuju i u njima se stvara više sklerenhimskog tkiva koji stablu pojačava čvrstinu. Prošla je faza u kojoj su efekti regulatora rasta najveći.
Slede veoma važne agrotehničke mere: zaštita od korova, bolesti i eventualno od štetnih insekata. Saveti stručnjaka za zaštitu bilja i Prognozno-izveštajne službe Srbije biće merodavne. Savet proizvođačima je da upotrebljavaju samo one pesticide koji su efikasni, a ne da nakupljaju dovoljno računa da bi pravdali podsticaj.
U prethodnom broju "Poljoprivrednika“, napomenuto je da prosečan prinos neće pokriti sva ulaganja, kao što nije ni do ovih godina. Ako se cena pšenice ne pomeri sa najavljenih 19 – 20 din/kg u žetvi, neće moći da se ostvari profit.
Ipak treba se potruditi i dati usevima sve potrebne inpute. Sa većim prinosima su i nade veće.
Prof. dr Miroslav Malešević
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)