669519497885b9c025270d411748503558178.webp)
Ognjen Rackov, poljoprivrednik iz Zrenjanina, odrastao je uz dedu i od malih nogu zavoleo rad na njivi. Ljubav prema zemlji i prirodi usmerila ga je ka životnom pozivu, poljoprivredi. Nakon završetka srednje škole, upisao je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, gde je diplomirao na agroekonomskom smeru, a stručno usavršavanje nastavio je u Poljoprivredno-stručnoj službi u Zrenjaninu.
Danas Ognjen vodi jedno od prvih registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, PG Rackov, na kojem samostalno obavlja ratarsku proizvodnju na oko 130 hektara, a u manjoj meri bavi se i voćarstvom. Na njegovim parcelama podjednako su zastupljene tri osnovne kulture, pšenica, suncokret i kukuruz, bez posebnog forsiranja bilo koje od njih.
Ovaj vredni domaćin predano primenjuje savremene agrotehničke mere i preporuke stručnjaka, s ciljem da očuva plodnost zemljišta i ostvari stabilne i visoke prinose. Redovno sprovodi analize zemljišta i prema njima planira đubrenje, što mu, kako kaže, donosi ne samo bolju ishranu biljaka, već i značajne uštede.
Pročitaj još: Poleganje pšenice prisutno i ove godine!
– Kada znate tačno šta zemljištu nedostaje, ne trošite nepotrebno. Tako smo i uštedeli i dobili više, objašnjava Ognjen.
Svestan da je poljoprivreda grana koja zavisi od mnogih faktora, naročito vremenskih uslova, pa tako Ognjen ne prepušta ništa slučaju. Iako su srpski poljoprivrednici često skloni tradicionalnom pristupu i frazama poput: „I moji su tako radili, pa što bih menjao“, porodica Rackov razmišlja drugačije. Otvoreni su za promene, nova znanja i iskustva drugih.
Voćarstvo kao dodatni oslonac
Pre nekoliko godina, u potrazi za dodatnim osloncem u proizvodnji, Ognjen i njegova supruga počeli su da razmišljaju o diverzifikaciji. Zaključili su da nije mudro oslanjati se isključivo na ratarstvo. Posle detaljnog istraživanja, odlučili su se za proizvodnju oraha.
– Moja supruga je pokrenula ideju da pronađemo alternativu ratarstvu. Orah nam se učinio kao dobar izbor jer je to biljka prisutna na ovim prostorima vekovima unazad, kaže Ognjen.
Upoznali su se sa iskustvima onih koji su u Srbiji ušli u ovu proizvodnju pre oko osam godina. Dobijena saznanja ohrabrila su ih i dali su vetar u leđa ovoj odluci. Danas njihov zasad oraha ulazi u petu godinu.
– Prve sadnice smo rezervisali pre sedam godina. Dve godine su provele u rastilu, a posadili smo ih pre pet godina. Već prošle godine imali smo i prvi rod koji je išao u plasman, dodaje Ognjen.
Iako je prošla godina bila izuzetno sušna, zahvaljujući sistemu za navodnjavanje uspeli su da ostvare makar simboličan rod. Ulaganje u infrastrukturu, poput zalivnog sistema, pokazalo se kao pravi potez.
Za sadnju su se odlučili za sortu "pieral lara", poznatu po visokom potencijalu za rod. Ova sorta daje plodove i na bočnim i na krajnjim pupoljcima, što je čini izuzetno rodnom. Iako ima nešto sporiji prirast u poređenju sa drugim sortama, njen prosečan rast dostiže četiri do pet metara, a ono što je posebno značajno, sorta je samooplodna.
– Muški i ženski cvetovi kod "lare" su sinhronizovani i spremni za oplodnju u periodu od 9 do 11 dana. Ipak, zbog boljeg oprašivanja i većeg prinosa, u zasad je uvedeno i 3% sadnica sorte franquette, koja služi kao dodatni oprašivač, objašnjava Ognjen.
Na površini od oko 3,5 hektara posadili su ukupno 1.072 sadnice, a zasad je planski projektovan tako da olakša i kasnije radove.
Udruženi proizvođači oraha
Rackovi nisu sami u ovoj priči. Sa još četiri porodice oformili su poljoprivrednu zadrugu proizvođača oraha sorte "pieral lara", sa ciljem da zajednički nastupe na tržištu.
U skladu sa svojim pristupom modernizaciji, Ognjen koristi i prednosti mehanizacije. Kako navodi, ova sorta oraha prelazi na mehaničku rezidbu nakon šeste godine, pa posao koji bi ranije radio tim rezača, sada obavlja mašina, u jednom prohodu. Time se značajno smanjuje potreba za ljudskim radom, a cela proizvodnja postaje efikasnija i ekonomičnija.
Poseban akcenat stavlja i na podršku države. Ognjen i supruga imaju dva registrovana gazdinstva, jedno na njegovo, a drugo na njeno ime, i u potpunosti koriste sve dostupne subvencije i konkurse.
– Konkurisali smo kod države za povraćaj sredstava za sadnice, sistem za navodnjavanje, a kasnije i za kupovinu atomizera koji koristimo u voćnjaku. Sve to nam je odobreno, i bez te pomoći teško bismo sve sami finansirali, naglašava ovaj poljoprivrednik.
Pročitaj još: Konkurs za poljoprivrednike u Vojvodini: Do 6,5 miliona dinara po gazdinstvu
Zasad oraha porodice Rackov deo je dugoročnog plana, jer je rod planiran u narednih 20 do 30 godina. Trenutno su im prioriteti razvoj prodajne mreže i plasman oraha, dok za naredni period razmatraju ulaganja u preradne kapacitete, pakovanje i organizaciju distribucije.
Na kraju, možemo samo poželeti da njihova ideja uspe i zaživi u punom kapacitetu. A vi, dragi čitaoci, sačekajte još koji broj našeg lista, a mi se nadamo da ćemo uskoro moći da vas obavestimo gde tačno možete kupiti Ognjenove orahe.
Tekst i foto: Nikolina Perša
