Zahvaljujući nadprosečno visokim temperaturama tokom marta, pšenica i druga strna žita su već uveliko u generativnoj fazi rasta i razvića. Vlatanje je započelo krajem marta kod ranije zasejanih useva, dok se kod kasnije zasejanih ova faza upravo odvija. Ulaskom u ovu fazu ( BBCH 31 +), svi životni procesi u biljkama su usmereni ka formiranju generativnih organa, odnosno kapaciteta za budući prinos zrna. U klasu, koji se nalazi na vrhu budućeg stabla, skriven listovima i njihovim rukavcima, diferenciraju se klasići, zatim cvetovi, potom prašnici i tučak u njima.
Stabla biljaka se ispravljaju, jer počinje porast pojedinih internodija - članaka. Prva internodija, koja je najkraća, ali najčvršća, iznosi ostale začete iznad površine zemljišta. Na vršnoj internodiji se nalazi budući klas sa začecima cvetova. Menja se opšti izgled biljaka, a samim tim i celog polja. Brojna bočna stabla, formirana tokom faze bokorenja, biljka odbacuje, deo hranjivih materija iz njih se premešta u stabla koja ostaju i donose rod.
Faza vlatanja i intenzivnog porasta trajaće sve dok se klas, iznet vršnom internodijom ne pojavi u spoljnoj sredini, iznad rukavca vršnog lista – zastavičara. Tada nastupa sledeća faza – klasanje. U zavisnosti od temperatura taj period može trajati 20 do 40 dana. Uvek treba imati na umu da više temperature od optimalnih ubrzavaju sve procese u biljkama, skraćujući njihovo trajanje. Orjentacije radi, optimalne temperature su bliske višegodišnjim prosečnim vrednostima za mesece april – maj.
Pročitaj još: Setve površine veće za 37% ove godine!
Oprez u polju
Sa početkom faze vlatanja menjaju se određeni elementi tehnologije gajenja. Pažljivije se primenjuju sredstva za zaštitu useva od bolesti, korova i eventualno od štetnih insekata. Biljke su osetljive na niže temperature od + 10°S. Ovaj nivo temperatura je zapravo biološki minimum za ovu, kao i za sve naredne faze rasta i razvića strnih žita. Niže temperature mogu prouzrokovati smetnje u procesu diferenciranja delova klasa. Eventualni mrazevi mogu prouzrokovati delimičnu sterilnost delova klasa. Sa druge strane, temperature iznad + 20 °S, ubrzavaju sve procese u biljkama. Ukoliko biljke nisu snabdevene dovoljnim količinama hraniva, ili je nedovoljno prisustvo vlage u zoni korenovo sistema, pojačavaju se simptomi nedostataka pojedinih hranjivih elemenata, što ostavlja trajne posledice za budući prinos.
U optimalnim vremenskim uslovima i pri dobroj obezbeđenosti hranivima, na glavnom stablu pšenice se mogu formirati klasovi sa 20 - 24 klasića i 5 – 7 cvetova u svakom od njih. U pregustom sklopu (iznad 700 – 800 stabala), formiraće se manje klasića u klasu, kao i broj cvetova u njima. To direktno utiče na smanjenje potencijala za prinos.
Na broj plodnih klasića naročito nepovoljno utiče rano poleganje. Zato se vodi računa o optimalnoj upotrebi deklarisanog semena pri setvi i kontrolisanoj upotrebi azotnih đubriva u fazi prihranjivanja.
Pročitaj još: Za uspšenu setvu važno zemljište, seme, ali i mehanizacija!
Reč struke
I u tekućoj proizvodnji 2024/25. se može očekivati pojava poleganja ukoliko je upotrebljeno nedeklarisano seme, zbog čega je usev zasejan gušće. Preterana količina azotnih đubriva takođe može izazvati rano poleganje. Delimični spas za useve sklonije poleganju može doneti primena nekog regulatora rasta.
Na terenu se mogu uočiti usevi sa neujednačeno zelenom bojom listova. To je najčešće posledica nedovoljnih količina lakopristupačnog azota u zoni korena. Dodatna primena čvrstih azotnih đubriva u fazi intenzivnog porasta daje ograničen efekat. Daleko bolji uticaj na biljke daje upotreba tečnih formi đubriva.
Ovo je period kada punu pažnju treba posvetiti zaštiti useva od biotičkih faktora. Useve treba češće kontrolisati na pojavu korova, bolesti i štetočina i preduzimati mere zaštite, uz konsultacije stručnjaka iz oblasti zaštite bilja. Posebnu pažnju treba obratiti na pojavu bolesti imajući u vidu kvalitet semena koji je upotrebljen u setvi. Neke bolesti koje se prenose semenom ne mogu se potpuno suzbiti delovanjem fungicida.
Očekivanja
Usevi fenotipski relativno dobro izgledaju. Procena je da je čak 60 % useva u veoma dobroj kondiciji, a samo jedan manji procenat se nije dovoljno razvio da dostigne solidniji prinos. Međutim do faze sazrevanja, u narednih oko 90 dana, potrebno je da vremenske prilike budu oko višegodišnjeg proseka, bez pojava ekstremnih temperatura i drugih vremenskih nepogoda. Rano je za prognoze, ali sadašnje stanje useva obećava najmanje prosečan rod.
Na žalost, cene pšenice na berzama ne prate troškove proizvodnje.
Domaći problem predstavljaju velike zalihe pšenice iz prethodnih godina. Predpostavlja se da će biti velikih problema i sa realizacijom planiranog izvoza imajući u vidu potencijal za kvalitet zrna zasejane pšenice.
Prof. dr Miroslav Malešević
SKOM-Srbobran,
Prof. dr Radivoje Jevtić
Dr Vladimir Aćin
Dr Milan Mirosavljević,
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)