Blagovremenost je jedna od najvažnijih osobina koju pčelar mora da poseduje. Nije bez razloga stara izreka da se sa pčelama mora raditi onda kada je to potrebno, a ne kada se za to nađe vremena. Ovo naročito važi prilikom pripreme društava za uspešno medobranje u glavnoj kvalitetnoj paši, bagremovoj.
Zašto je izbor pravog trenutka toliko bitan? Razlog je jednostavan i zasniva se na preciznoj računici: matica najranije 51 dan pre početka paše poleže jaja iz kojih će se izleći sabiračice sposobne da je iskoriste, makar to bilo i samo prvih nekoliko dana. Takođe, leglo koje matica položi najkasnije do 29. dana pre završetka paše biće od koristi u medobranju. Sve kasnije poleženo leglo izvešće se kada paša prođe, a te pčele će uglavnom biti orijentisane na rojidbu.
Zato je dužnost savesnog pčelara da blagovremeno proceni jačinu svakog društva. Već prilikom prvog prolećnog pregleda trebalo je napraviti grubu procenu i uneti je u beležnicu. Sada se radi detaljnija analiza, pri čemu kao kriterijumi služe broj posednutih ulica i broj ramova s leglom. Ruski naučnici su utvrdili da je za uspešno negovanje legla koje može da položi jedna matica potrebno oko 2,5 kilograma pčela. Svaka mlada prolećna pčela hraniteljica odneguje prosečno 3,5 do 3,9 larvi, što dovodi do brzog razvoja zajednice, dok stara prezimela može da odneguje svega 1,13 do 1,42 larve. U obilnoj paši kod jakih društava sabiračice čine dve trećine zajednice, dok ih kod slabih ima tek šestina. Sasvim je logično da što više pčela neguje leglo tokom paše, to je manji prinos u medu.
Znate li da košnice možete držati i u kući, pogledate video o tome OVDE
Izjednačavanje društava napuštena praksa
Jake pčelinje zajednice ne treba dirati. Srednje treba ojačati pčelama i leglom na uštrb slabijih. Iako možda nije prijatno videti smanjen broj košnica na pčelinjaku, važno je znati da je odavno napuštena praksa izjednačavanja društava, jer se time postizala tek prosečna jačina celokupnog pčelinjaka. Pregledom se konačno određuje koja će društva biti proizvodna, a koja pomoćna u sezoni, te se u skladu s tim preduzimaju potrebne mere za maksimalan razvoj.
Osim dovoljne količine cvetnog praha, za intenzivan razvoj do glavne paše neophodno je da u košnicama bude najmanje jedan kilogram meda po ulici pčela. Ove zalihe su od suštinskog značaja, jer, ne samo da značajno povećavaju nosivost matice, (do dve trećine više nego u košnicama sa skromnim zalihama), već i obezbeđuju temperaturnu stabilnost pčelinjeg gnezda. Ukoliko priroda ne pruži dovoljno nektara zbog nepovoljnih vremenskih prilika, neophodno je intervenisati nadražajnim prihranjivanjem sirupom u odnosu 1:1. Bitno je da doze budu male i česte, oko četvrt litra, samo da bi se matica i cela zajednica stimulisale na intenzivan razvoj. Prihranjivanje šećernim sirupom je nužno zlo, jer se pokazalo da najbolji rezultati dolaze iz prihrane medom. Međutim, zbog rizika od širenja američke truleži legla, korišćenje meda može biti rizično.
Pogledajte video o Željku Stankoviću koji nam je ispričao kako je počeo da se bavi apiterapijom OVDE
Proširivanje pčelinjeg gnezda zahteva obazrivo delovanje. Ako se doda okvir, a pčele ga ne posele ni nakon sedam dana, znači da smo poranili. Suprotno tome, ako pčele počnu same da grade saće na mestima gde mu nije mesto, verovatno smo zakasnili. Ispravan trenutak za proširivanje je kada pčele dobro posednu unutrašnju stranu poslednjeg okvira i počnu da se šire ka spoljašnjoj.
U proleće, gornji nastavak košnice može biti prepun pčela, što može dovesti do blokade matice, dok se u donjem nastavku nalaze stare zalihe meda. Najjednostavnije rešenje je zamena mesta nastavaka. Tako će se matica, s obiljem pčela i legla, naći u donjem nastavku, dok će mlade pčele početi da raspremaju ćelije u gornjem nastavku. Ovaj postupak omogućava ubrzan razvoj zajednice. Takođe, za smeštaj nektara tokom medobranja potrebna je tri puta veća zapremina saća nego za odlaganje zrelog meda. Ako se prostor ne obezbedi blagovremeno, prinos može biti prepolovljen.
Pročitajte još: Pčelari broje gubitke
Borba protiv varoe
Od aprila, u košnici počinju da preovlađuju mlade pčele, što prati i glavni pčelinji neprijatelj – varoa. Da bismo privukli varou u ram građevnjak u rano proleće, potrebno je već krajem jula ili početkom avgusta prethodne godine ostaviti zaleženi ram građevnjak u košnici i pustiti da se trutovi izlegu. Tokom tretmana protiv varoe, ovaj ram će privući deo varoe, smanjujući njen broj u zajednici.
Izlazeći iz ove zime, kako naši, tako i pčelari širom sveta, zatekli su neuobičajeno velike gubitke. Umesto desetak procenata, gubitak je procenjen i na 30% pa čak i do potpunog nestanka pčela na pčelinjaku. Preostale zajednice bile su u lošem stanju, iako hrane nije manjkalo. Razlog nije bio u načinu pčelarenja već u nepravilnim vremenskim uslovima - blagoj zimi sa naglim hladnim talasima, nedostatku prirodne hrane, polena i nektara, kao i u prisustvu varoe i bolesti. Treba uzeti u obzir i zvanični podatak da se prosečan životni vek pčela prepolovio u poslednjih pedeset godina, što dodatno destabilizuje broj pčelinjih društava.
Matica je duša košnice. Ukoliko se društvo u medobranju obezmatiči, ono će raditi smanjenim intenzitetom narednih 27 dana. Ako mu se doda zreo matičnjak, to vreme se skraćuje na 18 dana. Nekada se tokom paše praktikovala obezmatičavanja kako bi sve pčele bile angažovane u medobranju, ali se ta praksa pokazala neefikasnom jer smanjuje prinos u proseku za četvrtinu. Umesto toga, danas se koristi matična rešetka za ograničavanje matice u zaleganju.
U pčelarstvu, blagovremenost je sinonim za uspeh. Svaka odluka, od procene jačine društva do proširivanja gnezda i suzbijanja varoe, mora biti donesena u pravom trenutku. Pčele ne čekaju – zato ne bi trebalo ni pčelari.
Tekst i foto: Dejan Kreculj
BONUS VIDEO
