Sa prvim znacima proleća kreću pregledi košnica, a prema do sada dostupnim podacima zimski gubici pčela u Srbiji kreću se u opsegu između 15 i 90 odsto (podaci SPOS). Procenjen prosečni gubitak pčelinjih zajednica je veći od 50 odsto što se poklapa sa brojem uginuća pčela koje se registruje u čitavom svetu. Uznemirava i to što među preživelim pčelama ima dosta slabih društava, dok u košnicama uginulih društava uglavnom ima hrane.
Američki pčelari iz Asocijacije za zdravlje pčela ocenjuju da je ove godina sa 62 odsto gubitaka pčela kod komercijalnih pčelara bez presedana.. Oni navode da gubici pčela u prosečnoj godini iznose od 15 do 30 odsto.
Pročitaj još: Ko koči analize meda?
Pčelar i apiterapeut iz Bačkog Novog Sela, Jozef Gašparovski, procenjuje da su gubici na njegovom pčelinjaku oko 30 odsto.
- Nisam detaljno pregledao sve košnice pa ne mogu da tvrdim sa sigurnošću koliki su gubici tak da je ovo samo prva procena. Pitanje je i koliko će biti jaka preživela društva pa je moguće da ću neka morati da spajam.
Gašparovski smatra da je jedan od glavnih uzroka velikog uginuća slab razvoj zimskih pčela zbog nedostatka polena tokom sušne prošle godine. Krivac je, svakako, i varoa. Naš sagovornik kaže da su radili tretmane protiv ovog parazita: Međutim, na njegovoj "Pčelinjoj klinici" nije dozvoljena upotreba hemijskih preparata, već se koriste alternativni, zdravi, lekovi.
Pročitaj još: Lekoviti matični mleč
- Evidentno je da su gubici mnogo veći nego ranijih godina kada sam u proseku gubio oko 10 odsto pčela tokom zime. Ipak, srećan sam što ih je i ovoliko ostalo. Imam kolege, recimo u Banatu, kojima su uginule sve pčele. Mislim da je razlog manjih gubitaka kod mene to što su košnice smeštene uz Dunav gde je generalno veća vlaga pa je i korisna vegetacija bila bogatija, priča Gašparovski.
Lek za ovu situaciju je kupovina novih pčela ili smanjenje obima proizvodnje. Naš sagovornik se nada dobroj bagremovoj paši kada, kako kaže, uz malo sreće, svaki pčelar može da nadoknadi zimske gubitke koji su se kretali i do 50 odsto.
U SAD je sprovedena ankete među pčelarima i tom prilikom je ustanovljeno da su ispitanici izgubili 1,12 miliona košnica.
Stručnjaci upozoravaju da uginuća pčela ne nanose štetu samo pčelarima nego i poljoprivredi generalno. U SAD je sprovedena ankete među pčelarima i tom prilikom je ustanovljeno da su ispitanici izgubili 1,12 miliona košnica. Direktan finansijski gubitak iznos 228 miliona dolara, a kada se tome doda izgubljeni dohodak od oprašivanja badema, gubitak raste na 428 miliona evra. Pri tome, u anketi nisu učestvovali svi pčelari (gotovo polovina nije bila obuhvaćena ispitivanjem), niti je uzet u obzir gubitak dohotka od ostalih gajenih biljaka, kao ni prihod od meda koji je mogao biti proizveden.
Jeste li čuli za košnice u stanu? Pogledaj video OVDE i saznaj o čemu se radi!
Iako će pravi razlog masovnog uginuća pčela biti poznat tek za nekoliko meseci, kada budu završene sve analize u SAD se već primenjuju mere za sanaciju aktuelne situacije. Građanima se preko određenih organizacija nudi besplatno seme medonosnog bilja, a intenzivirani su i savezni programi za očuvanje prirode koji obezbeđuju podsticaje farmerima koji sade medonosno bilje na poljoprivrednim površinama. Građanima se skreće pažnja na važnost kupovine meda od lokalnih proizvođača, a poljoprivrednicima da se striktno pridržavaju uputstava za korišćenje pesticida.
Pčelarske organizacije i Savez pčelarskih organizacija Srbije već godinama isto savetuju našim građanima i poljoprivrednicima i to je praksa koja bi trebalo da se poštuje bez obzira na to da li je godina bila teška za pčelare ili ne. Jednostavno, poštujući pčele i pčelare, doprinosimo očuvanju životne sredine, podstičemo poljoprivrednu proizvodnju i lokalni razvoj.
Pred pčelarima je sada, kako upozoravaju iz SPOS, težak period saniranja gubitaka i uklanjanja uginulih zajednica sa pčelinjaka, uz sanitarno uklanjanje mrtvih pčela, negovanje oslabljenih preživelih društava, spajanje društava pred pašu, razrojavanje nakon paše radi popune gubitaka, prihrana sa čajevima od biljaka koje su naučno potvrđene da umanjuju infektivni potencijal nozemoze...Pčelarima se preporučuje i da tokom godine sprovode tretman protiv varoe sredstvima na bazi timola koji dokazano razara spore nozemoze. U cilju uspešnog suzbijanja varoe, treba insistirati, pre svega, na pravovremenosti tretmana, pa tek onda na izboru registrovanog leka. Preporuka je da se prednost u suzbijanju varoe da mravljoj kiselini za koju je dokazano da ubija i do 30% parazita u zatvorenom leglu. Pošto je reč o sredstvu čija primena nije jednostavna, potrebno je da pčelari steknu iskustvo u radu sa mravljom kiselinom. Ovaj napor će se dugoročno svakako isplatiti.
A.Milić
BONUS VIDEO
