Dok se industrijske zone, stambeni kompleksi i infrastrukturne mreže šire, Srbija gubi svoje najvrednije resurse—plodne oranice. Između dva popisa, nestalo je čak milion i dvesta hiljada hektara obradivog zemljišta, a trend se nastavlja. Uprkos apelima stručnjaka da je hrana sve skuplja i da je čuvanje zemljišta ključ za opstanak, oranice se i dalje nemilosrdno pretvaraju u građevinsko zemljište. Ovo je priča o zemlji koja je nekad hranila, a danas nestaje pod betonom i asfaltom.
Danak širenja gradova i rast broja stanovnika plaćamo plodnom zemljom. Srbija je između dva popisa izgubila milion i dvesta hiljada hektara obradivih oranica, a taj trend preti da ugrozi budućnost poljoprivrede u našoj zemlji. Nekada plodne njive, koje su generacijama donosile rod i hranile narod, danas nestaju pred naletom urbanizacije.
Slobodan Ilić iz Majura kod Šapca, svestan važnosti očuvanja plodne zemlje, ne zapostavlja svoje imanje koje se prostire na stotine hektara. Uprkos izazovima, on nastavlja da obrađuje zemlju i gaji stoku.
- Kompletno ova površina od 320 hektara površine je pretvorena u građevinsko zemljište. Tu su nekada pasle krave, ovce, svinje.... Tu smo mi kao deca provodili dane za vreme školskih raspusta, čuvajući stoku i ubirajući plodove svog rada - kaže Slobodan Ilić, poljoprivrednik iz Majura.
U Podunavskom okrugu, gde se nalazi oko 45.000 hektara obradivog zemljišta, najveći deo tog zemljišta zauzimaju kukuruzna polja. Na najplodnijim parcelama uzgaja se voće i povrće. Ipak, i ovde se oseća pritisak urbanizacije.
- Grad Smederevo brine o poljoprivrednom zemljištu tako što poštuje sve pravilnike, a bez odobrenja nadležnih organa ne može se menjati namena zemljišta - kaže Goran Pavlović, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu u Smederevu. - Nema lošeg zemljišta, samo lošeg gazdovanja.
Poljoprivredna proizvodnja, prema mišljenju stručnjaka, ima daleko veću ulogu nego industrijska. Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku ističe da bi trebalo dodatno ulagati u zaštitu i unapređenje poljoprivredne proizvodnje.
- Zemljište može u trenutku da se izgubi ako se zauzme zgradom ili betonom, a potrebne su hiljade godina da se ono stvori. Zato je zemljište proglašeno za neobnovljiv prirodni resurs, ograničenu sirovinu - kaže Jordana Ninkov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.
Situacija nije alarmantna samo u Srbiji. Evropska unija godišnje gubi površinu zemljišta veličine Berlina, samo zbog vodne erozije. Agroekonomista Milan Prostran upozorava da je neophodno voditi računa da se infrastrukturni objekti grade na manje plodnim površinama, kako bi se očuvalo ono najvrednije što jedna zemlja ima—plodna oranica.
- Istorija nas uči da je čovek oduvek poštovao zemlju i nije gradio kuću na plodnoj oranici, već po obodima polja - zaključuje Prostran.
Izvor:eKapija
