Ostaje li kukuruz kralj polja?

Godinama je kukuruz naša najstabilnija biljnavrsta kada je reč o površinama, koje se kreću oko 900.000 hektara. Da li će tako biti i ovog proleća,još uvek se ne zna. 

Dr Goran Bekavac, savetnik za genetiku i oplemenjivanje biljaka u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, ukazuje da je zabrinjavajuće što je u najsušnijem delu Vojvodine, na područjuBanata, zatim u severnom delu prema Subotici,jesenas posejano više pšenice nego što jeuobičajeno. Sasvim je opravdano pitanje da li će biti manje posejanog kukuruza. Prošlogodišnji rod nije opravdao očekivanja poljoprivrednika, ne samo zbog vremenskih neprilika, koje nisu išle naruku ovom usevu već i zbog pogrešnih agrotehničkih operacijakoje su primenjivali. 

Sačuvati vlagu

Da se to ne bi ponovilo, dr Bekavac podseća da proizvođači koji planiraju proizvodnju kukuruza već u jesen prethodne godine treba da urade hemijsku analizu zemljišta, odnosno u novembru, kako bi se tačno utvrdilo koliko azota, fosfora i kalijuma nedostaje zemljištu i kako treba da isplanirajumineralnu ishranu spram prinosa koji planiraju.

Takođe je podsetio da pre osnovne obrade,odnosno dubokog oranja, treba dodati mineralno đubrivo, a najoptimalnije vreme za to je do kraja novembra. Osnovna obrada na najvećem broju parcela obavlja se klasičnom obradom, odnosno plugom na dubinu 25 cm – 30 cm. Nakon oranja preporučuje seodmah zatvaranje brazde. Treba je poravnati kako bi se sprečilo preterano isušivanje površinskog slojazemljišta.

– Da bi setva koja se planira bila uspešna, kao i nicanje u površinskom sloju zemljišta, neophodna je odgovarajuća količina vlage – upozorava dr Bekavac. – Ukoliko se brazda ne zatvori na vreme,gubi se velika količina vode.

Važno je i predsetvenu pripremu uraditipažljivo, sa što manje prohoda. Ako se predsetvena priprema obavlja setvospremačem, nakon toga se zemljište ostavi nekoliko dana da se slegne i kada se temperatura ustali na dubini setvenog sloja –setva može da počne.

– Setva je najvažnija operacija i najbolje ju je obaviti kad se temperatura zemljišta ustali na 10 do 12 stepeni, na dubini setvenog sloja od pet do sedam centimetara, podseća dr Bekavac.

Ako vremenski uslovi dozvole, na našem području to je kraj marta, početak aprila. Dobra strana setve u ovom periodu je što biljke ulaze u generativnu fazu pre nastupanja visokih temperatura,koje kreću polovinom jula.

Poljoprivrednici su često u dilemi da li treba da smanje gustinu setve. Dr Bekavac podseća da je naše područje u semiaridnom rejonu, suša nas redovno pogađa tokom najtoplijih meseci.

Preporuka je da se smanji gustina setve za pet do deset odsto, kao i prošle godine. Svi proizvođači koji su poslušali savet i smanjili gustinu za deset odsto imali su bolji prinos. Ako je ređa setva, svaka biljka će kompenzovati smanjeni broj biljaka formiranjem krupnijeg klipa, a imaće i više prostora. Ukoliko se pregusto seje, nema kompenzacije, formiraće se mali klipovi, biljke će biti konkuretne jedna drugoj i u takvim uslovima podbačaj prinosa je neminovan. 

Ako je preporučena gustina 65.000 biljaka, smanjuje se za 6.500 ili 5.500.

Za poljoprivrednike je dilema i koje hibride sejati. Preporučuje se raniji sortiment – s ranijim grupama zrenja između FAO 350 i FAO 550.Prednost ovih hibrida je što ranije ulaze u generativnu fazu, produktivni su, a imaju odličan genetički potencijal za prinos. Takođe, vlaga u zrnu pri berbi je niska i smanjeni su troškovi dosušivanja.

– Uspeh u proizvodnji kukuruza zasniva se na promeni tehnologije gajenja kako bi se sačuvao svaki milimetar vlage u zemljištu, ističe dr Bekavac.

Raniji hibridi

Dipl. inž. Dejan Obradović, predstavnik prodaje kompanije Bayer za region južne Bačke, smatra da za predstojeću setvu kukuruza i dalje postoji interesovanje. Procenjuje da će kukuruz biti zastupljen na uobičajenim površinama. Tome u prilog idu kiše koje su pale u martu i nadoknadile nedostatak vlage u setvenom sloju zemljišta.

Preporuka je da se sačeka da prođe hladan talas i, s porastom temperature krajem marta, kada i temperatura zemljišta dostigne deset stepeni na dubini setvenog sloja – setva može početi.

Dipl. inž. Obradović podseća da je prošlogodišnja ranija setva dala bolje rezultate. Poučeni tim iskustvom proizvođači se opredeljuju za ranije hibride FAO grupa 300 i 400.

– Definitivno, u poslednjih pet godina je trend da proizvođači prelaze na ranije DEKALB hibride, arezervišu ih još u novembru i decembru, kaže dipl.inž. Obradović.

I u semenskoj kompaniji KWS ističu da ni loše vremenske prilike u proteklih nekoliko godina nisu pokolebale poljoprivrednike koji su naklonjeni setvi kukuruza.

– Očigledno je da, kako se vreme setve približava, interesovanje za setvu ne opada – kaže dipl. inž. Milan Momčilović, menadžer prodaje za region Bačke u kompaniji KWS. – Pogotovo što je to usev koji se tradicionalno seje kod nas, ne samo u Bačkoj nego na području cele zemlje. Primetno je dasu u pojedinim regionima smanjene površine pod kukuruzom, a povećalo se interesovanje za setvu suncokreta koji bolje podnosi stresnije proizvodne uslove.

Savet ratarima je da ne žure sa setvom. Treba da sačekaju povoljnije vremenske uslove, odnosno početak aprila. Napominjemo da ne treba gledati samo datum u kalendaru već pratiti i vremenskeprilike, pogotovo što su kiše koje su pale popravile površinsku vlagu zemljišta. 

– I kooperanti ZZ "Beška" strpljivo čekaju da temperatura zemljišta bude takva da omogući brzo nicanje biljaka, naročito zato što je kukuruz toploljubiva vrsta, kaže Dragan Lončar, direktor Zadruge. 

Od 450 hektara, kojima zadruga raspolaže,planirano je da se kukuruz zaseje na 150 hektara, a ugovorena proizvodnja s kooperantima odvijaće se od 450 do 500 hektara.

Očekuje se da će setva ovde početi početkom aprila, kada se temperatura zemljišta ustali na deset stepeni na dubini setve od pet do šestcentimetara.

– Ako su njive dobro pripremljene, nicanje će biti brzo i u kontinuitetu. Takav usev je ujednačen po visini i ravnomernog sklopa, kaže Dragan Lončar.

Karakteristično za ovaj deo Srema je da je, za razliku od drugih delova u Vojvodini, ovde bilo više padavina i tokom protekle zime. Prošle godine je takođe bilo više kiša nego u drugim rejonima. Uprkosekstremno visokim letnjim temperaturama, u ovom kraju je ostvaren i prosečan prinos kukuruza.

Sremski proizvođači odavno su se opredelili za setvu hibrida ranijih grupa zrenja i na njih se navikli. Žele da izbegnu troškove sušenja, napominje Lončar.

Na području Beške seju se rani hibridi od FAO grupe 400 do FAO grupe 450. Proizvođači su se zbog čestih olujnih vetrova odlučili za ove hibride jer su otporni na poleganje, a klip formiraju niže i mogu da izdrže nalete oluje. Ratari to znaju i opredeljuju se za setvu stabilnih hibrida u odnosu na oluje koje se javljaju.

– Ako vremenske prilike dozvole, očekuje se da će setva početi u prvoj dekadi aprila, poručuje Dragan Lončar.

Setva se nestrpljivo iščekuje iako je pred ratarima još jedna neizvesna godina. Kakva će biti,teško je unapred predvideti. Sigurni su u to da nema odustajanja, jer svi dobro znaju koliki je značaj kukuruza u ishrani ljudi, životinja, kao i na tržištu.

Tamara Gnip