Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je preliminarne podatke o ovogodišnjoj poljoprivrednoj proizvodnji, koji ukazuju na značajne promene u prinosima pšenice, ranog voća, kao i na očekivane rezultate kasnih useva, voća i grožđa. Otvara se pitanje o trenutnom stanju u domaćoj poljoprivredi i šta poljoprivrednici mogu očekivati u predstojećim mesecima.
Prema rezultatima dobijenim na dan 5. septembra 2024. godine, proizvodnja pšenice iznosi 2,9 miliona tona, što je čak 15,9% manje u odnosu na prošlu godinu. Ovaj pad proizvodnje, iako se u odnosu na desetogodišnji prosek beleži porast od 2,4%, ukazuje na izazove s kojima se suočavaju proizvođači pšenice, posebno zbog klimatskih promena i nepredvidivih vremenskih uslova.
Ni situacija s voćem nije mnogo bolja. Proizvodnja malina smanjena je za 4,7%, dok je višanja manje za 5,5%. Očekivana proizvodnja grožđa je manja za 1,4% u odnosu na prošlu godinu, što je čak 15,1% manje u poređenju sa desetogodišnjim prosekom. Ipak, postoji pozitivan pomak kod šljiva i jabuka – očekuje se da će ove godine proizvodnja šljiva biti veća za 6,8%, a jabuka za 2,5%.
Jedan od ključnih useva, kukuruz, prema procenama, ove godine će imati pad od 18,2% u poređenju sa prošlogodišnjom proizvodnjom, dok je u poređenju sa desetogodišnjim prosekom zabeležen pad od 15,1%. Takođe, zabrinjavajući su podaci o soji, gde se očekuje smanjenje prinosa za čak 32,3%, dok je u poređenju sa prosekom pad od 28,4%. U isto vreme, šećerna repa beleži blagi rast u odnosu na prošlu godinu od 4,3%, ali i dalje je ispod desetogodišnjeg proseka za 8,6%.
Ovi podaci pokazuju da se poljoprivredni sektor u Srbiji nalazi na klackalici između stagnacije i napretka. Neki usevi, poput šećerne repe i suncokreta, beleže male poraste u odnosu na prošlogodišnje prinose, ali je generalni trend zabrinjavajući. Poljoprivrednici su suočeni sa sve većim izazovima zbog promena vremenskih uslova, dok se očekivanja od poljoprivrede kao strateškog sektora i dalje povećavaju.
Konačni podaci o proizvodnji za 2024. godinu biće dostupni tek u martu 2025. godine, što će dati jasniji uvid u stvarno stanje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Ova statistika, međutim, ne obuhvata podatke sa teritorije Kosova i Metohije, s obzirom na to da RZS od 1999. godine ne prikuplja podatke za ovu oblast.
U godinama koje dolaze, biće ključno pronaći održiva rešenja za očuvanje i unapređenje domaće poljoprivrede, jer ovi podaci ukazuju na neophodnost prilagođavanja kako bi se smanjili gubici i osigurao stabilan prinos osnovnih useva.
