Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine prof.dr Snežana Bogosavljević Bošković izjavila je da je suficit u razmeni poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda Srbije sa svetom za pet meseci ove godine 483 miliona evra, što je 49 odsto više nego u istom lanjskom periodu. Vrednost izvoza hrane iz Srbije od januara do kraja maja bila je veća od milijardu evra, a u eksportu su dominirali žitarice i proizvodi od žitarica, voće i povrće.
- Ovi izvozni rezultati još jednom potvrđuju da je poljoprivreda izuzetno važna za privredu Srbije i ekonomski rast i razvoj - da ima svoje mesto i šansu i da se u narednom periodu treba maksimalno angažovati da se pomogne proizvođačima, posebno malim. Analizom je ustanovljeno da je u ovom periodu povećan izvoz ka EU za 20 odsto, ka zemljama CEFTA za 14 odsto i ka ostalim zemljama za oko 39 odsto. Hrana iz Srbije je najviše plasirana u zemlje EU (52 odsto), CEFTA (30 odsto) i ostale zemlje (18 odsto), rekla je Snežana Bogosavljević Bošković.
U saopštenju Ministarstva navodi se da je Snežana Bogosavljević Bošković precizirala da je u ovom periodu izvezeno voća i povrća za 217 miliona evra, dok je vrednost uvoza bila 120 miliona evra, što znači da je i tu zabeležen suficit od 100 miliona evra. Za pet meseci 2015. godine u Srbiju je uvezeno poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za 543 miliona evra, što je povećanje od četiri odsto u odnosu na isti period pethodne godine.
Najviše hrane smo uvozili iz EU (66 odsto), CEFTA (11 odsto) i ostalih zemalja (25 odsto), pri čemu se uvoz iz ostalih zemalja, pre svega, bazira na uvozu kafe, čaja i začina. Pozitivan spoljnotrgovinski bilans beleži se i kod mleka i mlečnih proizvoda, više smo izvozili nego uvozili, ali je suficit bio manji nego lane. Ministarka je objasnila da je tržište CEFTA bilo značajno za naš izvoz mleka i mlečnih proizvoda prošle godine, ali da su sada viškovi iz EU zauzeli mesto na tom tržištu, što je smanjilo prostor za našu robu.
Kada je reč o zaštitnim merama za uvoz mleka i mlečnih proizvoda, Snežana Bogosavljević Bošković je rekla da njihove efekte tek treba sagledati u narednom periodu, ali da su već primetni i pozitivni kod maslaca i pojedinih tarifnih linija sira. Takođe, i za pojedine vrste voća i povrća (jabuke, višnje, jagode, papriku, paradajz krastavac…).
