Ovih dana čitavu Srbiju zahvatilo je zahlađenje, a posebno je u jutarnjim časovima u utorak, 8. aprila, na lokacijama širom zemlje zabeležen jak mraz. Zabeležene su temperature i do -6 °C u nizijskim krajevima.Jak mraz u ovo doba godine posebno je štetan po naše voćnjake. Naime, kada temperature padnu na preko dva stepena ispod nule u ovo doba godine, javlja se opasnost po voćne zasade, jer su mnoge voćke sada u ranjivim fazama cvetanja.
Pročitaj još Hladnoća i kiša ozbiljno ugrožavaju voće
-Očekujemo drastično smanjenje prinosa. Prethodni jaki mraz u drugoj polovini marta već je ugrozio kajsije i breskve, a ovaj mraz je oštetio trešnje i višnje, šljive, kruške i jabuke širom Srbije, kaže dr Dejan Đurović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu za sajt Klima101.
Kako objašnjava dr Đurović, sve zavisi od konkretnih uslova u pojedinačnim voćnjacima, i od toga koliko je daleko koja biljka stigla u cvetanju, što opet zavisi i od sorti zasađenog voća. Kada je u pitanju prolećni mraz u voćarstvu, naš stručnjak dodaje -Od jednog dana zavisi čitava godina.
Opasnost od prolećnih mrazeva dodatno produbljuju klimatske promene, koje dovode do češće pojave toplog vremena u kasnu zimu, čime uzrokuju da voćke ranije počinju da cvetaju. Naime, usled porasta prosečnih temperatura, vreme početka vegetacije kod voćaka u Srbiji u proseku se pomerilo za dve nedelje unazad, pa su mrazevi krajem zime postali opasniji nego što su nekada bili.
Reakcija dr Dejana Đurovića
-Očekujemo drastično smanjenje prinosa kao posledicu ovog mraza. On se dogodio kasno, i intenzivan je, sa temperaturama i do -6 °C, što je dovoljno da ugrozi i voćke koje su u ranoj fazi cvetanja, kao što su jabuke. Prethodni jaki mraz u drugoj polovini marta već je ugrozio kajsije i breskve, a ovaj mraz je oštetio trešnje i višnje, šljive, kruške i jabuke širom Srbije.
Pročitaj još Preti novi mraz! Poljoprivrednici strahuju za rod
S obzirom na to da su četiri glavna proizvoda naše voćarske industrije šljive, jabuke, trešnje i maline, ovaj mraz je ugrozio proizvodnju tri od četiri naše najvažnije voćke.
Mraz ne mora da utiče samo na smanjenje prinosa, već može uticati i na kvalitet, posebno kod voća kao što su jabuke ili kruške. Kod jabuka, tipično je najkvalitetniji plod onaj iz centralnog cveta, koji prvi cveta i samim tim prvi strada prilikom mraza.
Voćari širom zemlje se na različite načine bore protiv mraza. Najbolja metoda je orošavanje, odnosno prskanje zasada vodom u vreme mraza – ali ova mera podrazumeva upotrebu resursa koji su velikom broju voćara nedostižni. Naime, za orošavanje potrebno je 40 kubika vode po satu, po hektaru voćnjaka, što veći proizvođači ostvaruju uz pomoć velikih rezervoara vode, površine i veće od hektara.
Manji proizvođači se snalaze kako znaju i umeju. Ovakav mraz znači da od jednog dana zavisi čitava godina. Koriste se, primera radi, mašine koje greju i mešaju vazduh, a koje se voze kroz voćnjak u toku mraza.
Kako se izboriti sa mrazem?
Najvažnija direktna mera borbe protiv mraza je zaštita voćaka veštačkom kišom (orošavanjem). Usled dejstva mraza, kapljice vode koje dospeju na biljku pretvaraju se u led, pri čemu oslobađaju toplotu koja zagreva tkivo ispod i sprečava oštećenja. Međutim, ovaj metod je često jedino moguć na većim zasadima jer zahteva neophodnu infrastrukturu i veliku količinu vode: otprilike 40 m³ vode po hektaru na svakih sat vremena dok traje mraz.
U manjim zasadima, rešenje je u upotrebi tzv. frost buster mašina, koje se traktorom razvoze kroz voćnjake i uz pomoć plinske boce i ventilatora zagrevaju i mešaju okolni vazduh dok traje mraz.
U voćnjacima u Srbiji primenjuje se i metod zadimljavanja, tj. paljenja različitog materijala kako bi dim koji se tom prilikom stvara sprečio izračivanje toplote iz prizemnih slojeva zemljišta. Mada donekle efektan, ovaj metod je i izrazito štetan po kvalitet vazduha i treba ga izbegavati – a posebno kada se umesto vlažne slame spaljuju materijali kao što su npr. automobilske gume.
Međutim, nije stvar samo u rešavanju akutnog problema i konkretnog mraza. Ceo tekst možete pročitati na sajtu Klima101.
Međutim, to može biti teško izvesti kada mraz dugo traje, u toku noći i ranoj jutra, a posebno ako se ponavlja iz dana u dan kao što je situacija sada u Srbiji. Postoje i druge metode kao što je prskanje različitim sredstvima, ali one su takođe manje efikasne i često neproverene.
Važno rešenje su preventivne mere – pravilan odabir voćke i sorte za različite lokalitete. U tome treba da pomogne tzv. rejonizacija voćarstva, koja u Srbiji još uvek nije do kraja sprovedena, a koja treba da služi i državi i proizvođačima kao vodič u sadnji, posebno sada, u uslovima klimatskih promena.
Rejonizacija treba da se sprovede i na mikro nivou, jer možete da imate mikroklimatske razlike i na malim površinama – i u dva hektara možete da imate različite nagibe i orijentaciju terena, što može uticati na uslove, posebno u ranim jutarnjim satima.
BONUS VIDEO
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)