Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine dr Snežana Bogosavljević Bošković predstavila je rezultate rada ovog resora postignute u periodu između dva međunarodna poljoprivredna sajma u Novom Sadu na konferenciji za novinare održanoj šestog dana najvažnije manifestacije u državi posvećene agraru.
Kao najznačajniji uspeh srpskog agrara u 2015. godini Snežana Bogosavljević navela je suficit ostvaren izvozom poljoprivrednih proizvoda u vrednosti 1,3 milijarde evra što je za 12,4 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Ovaj trend nastavljen je i u prva tri meseca 2016. kada je ukupno izvezeno poljoprivrednih proizvoda u vrednosti 625 miliona evra što je za sedam odsto više nego istom periodu 2015. godine. Takođe, smanjen je uvoz poljoprivrednih proizvoda za 11 odsto. Ovi rezultati su ostvareni uprkos suši u 2015. godini koja je uticala na smanjenje prinosa.
Najveći rast u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i izvozu ostvaren je u voćarstvu. Izvoz malina je sa 60.000 tona u 2014. povećan na 110.000 tona u 2015. godini. Da li će se i ove godine ostvariti dobar rod crvenog zlata ostaje da se vidi s obzirom na to da su niske temperature i sneg koji je nedavno pao naneli štetu malinjacima na području Arilja, Nove Varoši i Prijepolja.
Ministarka Bogosavljević Bošković istakla je da je u godini za nama Vlada Republike Srbije usvojila ukupno 22 zakona i više od 200 uredbi i pravilnika koji se odnose na poljoprivrednu proizvodnju i zaštitu životne sredine. Među najznačajnijim istakla je Zakon o poljoprivrednom zemljištu čiji su prateći pravilnici u izradi.
Govoreći o stočarskoj proizvodnji, ministarka je naglasila da je posle decenijskog pada broja grla ovaj trend u 2015. zaustavljen i da je zabeležen čak i blagi rast na šta su, ocenila je, najviše uticale promene u strukturi politike podsticaja, koje su razvojne a ne socijalne.
Komentarišući smanjenje subvencija za ratarsku proizvodnju sa 12.000 na 4.000 dinara, ministarka je istakla da ratari nemaju razloga za nezadovoljstvo. Objasnila je da se za ovakvu meru Ministarstvo odlučilo jer se ranije za subvencije za biljnu proizvodnju trošilo 60 odsto ukupnog budžeta namenjenog poljoprivredi, pa je za sve druge razvojne mere ostajalo samo 40 odsto raspoloživih sredstava.
Snežana Bogosavljević Bošković predstavila je i podsticaje za investicije, aktivnosti u formiranju Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, kao i rad Ministarstva u oblasti zaštite životne sredine. Posebno je istakla da su stvoreni uslovi za uspostavljanje zelenog fonda, pregovaračkih aktivnosti s Evropskom unijom, kao i za rad na smanjenu emisije štetnih gasova s efektom staklene bašte i negativnih efekata klimatskih promena, s obzirom na to da je Srbija prva u regionu predala dokumet o količini smanjenja emisije štetnih gasova s efektom staklene bašte do 2030. godine u skladu sa Sporazumom o klimatskim promenama postignutim u Parizu u decembru prošle godine.
M. A.
