Zemlje širom sveta suočavaju se sa rastućom pretnjom od prekograničnih bolesti životinja, među kojima su afrička kuga svinja, ptičji grip, slinavka i šap, kao i kuga malih preživara. Istovremeno, sve veću zabrinutost izazivaju i zoonotske bolesti koje se mogu preneti sa životinja na ljude, poput hantavirusa Anda, ebole i nipah virusa.
Kako se bolesti i štetočine sve brže šire preko državnih granica, zemlje su pod sve većim pritiskom da unaprede sisteme prevencije, pripravnosti i odgovora na epidemije, saopštava FAO.
Ulog je izuzetno visok. Stočarski sektor obezbeđuje egzistenciju za više od milijardu ljudi i svake godine doprinosi svetskoj ekonomiji sa više hiljada milijardi dolara. Zaštita zdravlja životinja zato je od ključnog značaja ne samo za poljoprivrednike i stočare, već i za prehrambenu sigurnost, međunarodnu trgovinu, ekonomsku stabilnost i razvoj ruralnih područja.
Pročitaj još:Prekomeran uvoz mesa ugrožava domaće stočare
Širenje bolesti dodatno podstiču sve složeniji faktori, poput intenzivnijeg kretanja ljudi, životinja i robe, promena u sistemima proizvodnje, pritisaka na životnu sredinu, kao i neujednačenih veterinarskih i nadzornih kapaciteta među državama. Zbog toga su neophodni efikasniji sistemi nadzora, ranog otkrivanja bolesti, razmene informacija i međunarodne saradnje.
-Posledice ovih epidemija daleko prevazilaze pitanje zdravlja životinja. One remete poljoprivrednu proizvodnju, trgovinu i turizam, ugrožavaju egzistenciju ljudi, povećavaju rizike po bezbednost hrane, a u pojedinim slučajevima predstavljaju i direktnu pretnju ljudskom zdravlju, izjavio je Tjensin Tanavat, pomoćnik generalnog direktora FAO i glavni veterinar ove organizacije.
Ekonomske posledice su ogromne. Ptičji grip doveo je do gubitka više od 633 miliona komada živine i ugrozio tržište vredno oko 48 milijardi dolara. Slinavka i šap svake godine izaziva gubitke od oko 11,3 milijarde dolara, dok je afrička kuga svinja u pojedinim delovima Azije smanjila broj svinja za više od 40 procenata.
Najnoviji događaji dodatno potvrđuju ozbiljnost situacije. Pojava i međunarodno širenje serotipa SAT1 virusa slinavke i šapa izvan njegovog tradicionalnog područja u Africi izazvali su zabrinutost u delovima Azije, Bliskog istoka i drugih regiona.
Pročitaj još:Dodatnih 2,5 milijardi dinara za poljoprivredu: Više novca za pčelare, tovno govedarstvo i prvotelke
Prema oceni FAO, prevencija i pripravnost ostaju najefikasniji i najisplativiji načini za smanjenje posledica izbijanja bolesti. Kada epidemije prevaziđu nacionalne kapacitete, FAO pruža stručnu podršku, koordinira aktivnosti i mobiliše dodatne resurse kako bi se sprečilo dalje širenje zaraze.
-Iskustvo nam stalno potvrđuje da su prevencija i pripravnost efikasnije i znatno jeftinije od reagovanja kada se bolest već proširi. Ulaganje u sisteme zaštite zdravlja životinja jedan je od najboljih načina za zaštitu egzistencije ljudi, podršku trgovini, jačanje bezbednosti hrane i otpornosti agroprehrambenih sistema“, istakla je Bet Bekdol, zamenica generalnog direktora FAO.
Oslanjajući se na više od 80 godina iskustva i programe poput EMPRES-a, ECTAD-a i EMC-AH, FAO zajedno sa državama članicama i partnerima radi na jačanju globalnih kapaciteta za prevenciju, pripremu i odgovor na prekogranične bolesti životinja.
U okviru tih aktivnosti razvija se Globalni partnerski program za prekogranične bolesti životinja (GPP-TAD), dugoročna platforma usmerena na prevenciju, rano upozoravanje, pripravnost i brzo reagovanje. Cilj programa je da pomogne državama da ranije otkriju i zaustave pojavu bolesti, smanje poremećaje u proizvodnji hrane i trgovini, kao i potrebu za skupim vanrednim intervencijama.
Program se razvija u saradnji sa brojnim međunarodnim partnerima, uključujući i Svetsku organizaciju za zdravlje životinja (WOAH), sa posebnim fokusom na jačanje nacionalnih kapaciteta, održivo finansiranje i bolje povezivanje ulaganja na nacionalnom nivou sa regionalnom i globalnom podrškom.
