Oblačinska višnja puna roda, tržište puno neizvesnosti

"Oblačinska višnja" jedan je od naših brendova i najvažniji izvozni voćarski artikl. Analizirajući prošlu voćarsku godinu može se reći da je bila loša kada je reč o proizvodnji. Mrazevi su naneli veliku štetu voćkama, čak je izmrzla i "oblačinska višnja" koja je otporna na niske temperature. Proizvodnja je bila desetkovana i značajno smanjena. Uprkos skromnom rodu, proizvođači koji su ostvarili neki rod višanja, zahvaljujući visokoj otkupnoj ceni koja se kretala od 240 – 250 dinara uspeli su da zarade čak i više nego da su imali redovan rod. Da li će se i ove godine radovati, pitanje je.

Pročitaj još: Oblačinska višnja donela zaradu

Prof. dr Nenad Magazin, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, vrstan poznavalac voćarstva, smatra da je ova godina dobra po obimu proizvodnje. Kada je reč o višnji mrazeva je bilo, ali u zanemarljivom obimu. Stanje na terenu do sada ukazuje na to da ovo može da bude jedna od rekordnih ili rodnijih godina za višnju.

- Nadam se da se to neće negativno odraziti na cenu, s obzirom na to da se na svetskom i evropskom tržištu oseća deficit zamrznute višnje. Pogotovo što su Poljska i Mađarska, inače vodeće zemlje u proizvodnji višnje, poprilično pretrpele štete od mraza, objašnjava prof. dr Magaazin. - Očekuje se veliki deficit kod prerađivača koji otkupljuju višnju, što može da utiče da bez obzira na visok rod kod nas cena ne bude visoka kao prošlogodišnja ali će verovatno biti zadovoljavajuća za proizvođače spram trenutnih okolnosti.

Nije ni realno da proizvođači očekuju visoku prošlogodišnju cenu. Pretpostavlja se da otkupna cena neće biti ispod jednog eura, bar 120 dinara, a možda bude i viša.

Ako vremenske prilike dozvole, berba "oblačinske višnje" u nekim zasadima počeće za nedelju dana.

Prof dr Magazin upozorava da već na početku postoji problem kod se radi s velikom količinom plodova koji se beru u relativno kratkom roku. Naši preradni kapaciteti su mali i ne mogu da prime velike količine višnje koje dolaze do njih, zagušuju se, propadaju plodovi, nastaju gubici, što je mana ove proizvodnje. Takođe, nedostaju nam linije za sortiranje, otkoštavanje i skladištenje zamrznute višnje.

Pročitaj još: Počinje velika akcija kontrole malinjaka širom Srbije

Ne treba zaboraviti da je "oblačinska višnja" atraktivna voćna vrsta i bez obzira da li je na većim ili manjim površinama moguća je mehanizovana berba – deo tresačima deo kombajnima zavisno kako je formiran zasad, što značajno pojeftinjuje proizvodnju.

Takođe, podseća da nisu ni mašine za berbu jeftine kad se nabavljaju, a nekada je teško naći radnike koje ih opslužuju. Paradoks je da umesto 100 berača treba 7 – 8 ljudi za mašinsku berbu, a i do njih se teško dolazi.

MEHANIZOVANA BERBA

Baš ta činjenica da pruža mogućnost mehanizovane berbe, a oskudica za radnom snagom na području Beške opredelila je poslenike ZZ"Beška" da zakorače u svet voćarstva preko oblačinske višnje. Trenutno je voćarstvo ovde u povoju iako se nalaze na fruškogorskim padinama.

Dragan Lončar, direktor ZZ "Beška", kaže da su se opredelili za oblačinsku višnju zato što je, kada su podizali zasad, 2019. godine imala najbolju tražnju u izvozu, odmah posle maline.

Takođe, interesantan je i period dospevanja višnje u ranom periodu godine pa su tu i prve pare. Berba višanja se lako uklapa sa ratarskom proizvodnjom koja je ovde primarna, tako da je i racionalnije raspoređivanje radne snage u organizaciji posla.

Prednost je i to što se ostvaruje veći ekonomski interes kada se uporedi profit po jedinici površine po hektaru, ali su viša ulaganja, a prisutan je i rizik. Kao i ratarska proizvodnja i voćarska je rizična zbog izmrzavanja, vremenskih nepogoda, tržišta.

- Srazmerno rizicima, veća je i profitabilnost po jedinici površine. Kada su mrazne godine velika je potražnja, a kada je dobar rod tražnja opada, objašnjava Lončar.

Zasad "oblačinske višnje" ovde se nalazi na 27 ha, od kojih je 5 ha obnovljeno usled sušenja, a u rodu je 22 ha. Očekuje se dobar rod uprkos gradobitnom oblaku u maju koji je napravio štetu plodovima pa neće završiti kao prva klasa već kao industrijski za preradu u sokove i kaše.

- Potencijal je dobar. Očekuje se rod od 10 t/ha, a berba treba da počne oko 20. juna, kaže Dragan Lončar. – Berba je mehanizovana i trajaće 7 – 10 dana.

Sva višnja koja se ubere odmah se isporučuje kupcima koji čekaju i utovaraju rod koji odvoze do hladnjača i na dalju preradu.

Kako kažu u zadruzi Beška, voleli bi da i sami imaju mogućnosti za finalizaciju, ali trenutno to nije izvodljivo.

- Bilo bi idealno da pored plantaže bude mesto za prijem, za doradu, za konzerviranje i da da se odatle plasira na tržište u drugom obliku, kaže Lončar.

Otkupna cena, kaže direktor, još uvek je neizvesna. Pretpostavlja se da će biti duplo niža od prošlogodišnje.

 Ono što posebno brine ove zadrugare je pojava žilogriza koji je detektovan u okolini.

DIŽU SE NOVI ZASADI

Dipl.inž. Sanja Čokojević, stručnjak PSSS "Poljoservis" Knjaževac, kaže da se u tom kraju oblačinska višnja gaji na 1.800 ha, a očekuje se oko 15 t/ha roda.

 Primetno je da su ovde prošle jeseni i proletos podizani novi zasadi. Proizvođači su bili podstaknuti prošlogodišnjom otkupnom cenom.

 - Ove godine rod je veći od prošlogodišnjeg, a plodovi su kvalitetni i krupniji, kaže Sanja Čokojević. – Kiša koja je ovde nedavno pala pogodovala im je. Dobro bi došla još jedna za 10 dana. Do sada je oko 50 – 70 odsto ploda naliveno. Uobičajeno je da berba bude oko 1.jula, a ako otopli biće i ranije.

Berba je mehanizovana. Do berbe ne bi trebalo da bude jako toplo, ali ni pevelika kiša nije poželjna da ne bi došlo do pucanja plodova. Nažalost dešavalo se da bude i grada nedelju dana pred berbu. Sve je neizvesno, pogotovo što je to proizvodnja koja se odvija pod vedrim nebom.

Sanja Čokojević ukazuje na to da knjaževački zasadi, iako nemaju zaštitne mreže ni sisteme za navodnjavanje, imaju izuzetno kvalitetan, cenjen i tražen plod.

Podseća da je nakon berbe u cilju formiranja rodnih pupoljaka za narednu godinu potrebno zaštiti list od prouzrokovača bolesti lista i uraditi folijarnu prihranu. Takođe treba biti oprezan, jer je uočena pojava žilogriza.

Oblačinska višnja kao perspektivna sorta ove godine je opravdala poverenje proizvođača. Obilno je rodila, kvalitet ploda je dobar. Za sada je još uvek cena neizvesna, ali se ne očekuje da će biti niska, pogotovo što za njom vlada potražnja na svetskom i evropskom tržištu.

Tamara Gnip