Zeleni lavirint u Batočini jedinstveni je poduhvat pejzažne arhitekture u Šumadiji. Prema rečima osnivača i idejnog tvorca Gorana Srejića iz Kragujevca, koji decenijama živi u Australiji, ova zelena oaza je najveća u Evropi. Staza od ulaza do izlaza iz lavirinta duga je čak 3,5 kilometara. Ceo lavirint prostire se na više od jednog hektara, a svaka od nekoliko hiljada posađenih biljaka opremljena je sistemom za navodnjavanje "kap po kap".
- Plan lavirinta napravio je moj prijatelj. Sličan sam video u Londonu i odlučio sam da novac uložim u ovu atrakciju pejzažne arhitekture kakve nema u Srbiji. Čak su retki i u Evropi. Deci u ovom prostoru treba oko pola sata do 45 minuta da se snađu, a stariji do izlaza stižu za tri-četiri sata, kaže Srejić.
Lavirint je tako koncipiran da ima mogućnost izmeštanja staza i promene pravaca putanja ka izlazu. Zidovi od biljaka su gusti i dosezaće visinu do dva i po metra. Goran očekuje da će lavirint, sa ostalim pratećim sadržajima, biti završen do 2020. godine.
Kaže da dečiji smeh nema cenu i da je to bio motiv da napravi zelenu atrakciju za Šumadince. Njegov moto u životu je: "Ono što možeš, to i uradi". A nakon vođenja 17 sopstvenih firmi u Australiji, u mogućnosti je da napravi ovako nešto u rodnom kraju.
U lavirintu će na svakih stotinu metara biti postavljena tabla kako bi posetioci mogli da se orijentišu gde se trenutno nalaze. Napravljena su i četiri mosta, sa kojih tragači za izlazom mogu da vide u kom pravcu treba da se kreću. Po pravilima pejzažne arhitekture, staze u lavirintima treba da su široke oko jedan metar, a biljke ne bi trebalo da imaju trnje kako bi posetioci bili što bezbedniji. Preporučuju se zimzelene vrste, ali nije greška ni ako se odaberu listopadne.
Biljana Nenković
Foto: Biljana Nenković
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)