Slinavka i šap, jedna od najopasnijih zaraznih bolesti papkara potvrđena je nedavno u Mađarskoj, a ranije ove godine i u Nemačkoj. Reč je o virusnom oboljenju koje ugrožava zdravlje goveda, svinja, ovaca i koza. Brzo se širi direktnim kontaktom među životinjama, ali i preko zaraženih predmeta, hrane, vode ili ljudi koji su bili u kontaktu sa inficiranim životinjama. Vetar može da prenese virus i po više desetina kilometara. U našoj zemlji bolest je poslednji put potvrđena 1996. godine, a s obzirom na realnu, aktuelnu opasnost od širenja, i ekonomske gubitke koje izaziva, resorno Ministarstvo donelo je Naredbu o merama za sprečavanje unošenja slinavke i šapa u Srbiju.
Pročitaj još: Slinavka i šap i kod komšija. Kakva je situacija u Mađarskoj?
- Reč je o veoma zaraznom oboljenju papkara koje se širi kao požar i nanosi ogromne ekonomske štete. Period inkubacije traje od jednog do 11 dana, prosečno 2 - 7 dana. To je vreme koje prođe od prodora virusa u organizam klinički zdrave životinje do pojave prvih kliničkih simptoma. Vlasnici životinja su ti koji postavljaju dijagnozu i to treba da shvate veoma ozbiljno i da se ne igraju glavom, već da sumnju na bolest odmah prijave veterinaru. Neki od karakterističnih simptoma su povišena temperatura, pad proizvodnje mleka, pojačana salivacija, pojava plikova u ustima, jeziku, na papcima... Na prijavu sumnje na bolest veterinar obaveštava inspekciju. Nakon toga se uzimaju uzorci koji se šalju nadležnim institutima i čekaju se rezultati. Ukoliko se potvrdi prisustvo bolesti, proglašavaju se zaraženo i ugroženo područje. Zaraženo područje prostire se u krugu pet kilometara od mesta izbijanja zaraze, a veličina ugroženog zavisi do više faktora, na primer, od toga da li postoje reke, planine, objašnjava za list "Poljoprivrednik" dr Dragan Bacić, profesor na Fakultetu veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu.
Humana eutanazija
Prof. Bacić kaže da se u zaraženom krugu radi klinički pregled životinja i humana eutanazija, a zatim i neškodljivo uklanjanje leševa i dezinfekcija. Naša država se odlučila za ovaj način borbe protiv bolesti jer je primena vakcine, koja postoji, komplikovana i skupa.
- Vakcina postoji, a imunitet je kratak i traje od 4 do 6 meseci. Problem je što mi tu vakcinu nemamo, niti možemo tek tako da je uvezemo. Vakcina se poručuje i tom prilikom mora se znati o kom tipu i podtipu bolesti se radi. Postoji sedam tipova i u okviru njih veliki broj podtipova bolesti. Vakcina se dozira na osnovu telesne mase životinja tako da su potrebne velike količine što je izuzetno skupo. Ukoliko bi se primenjivala, vakcinacija bi se sprovodila u ugroženom području i to od spolja ka unutra, kaže naš sagovornik.
Slinavka i šap je, inače, zoonoza što znači da od nje oboljevaju i ljudi. Međutim, ni izbliza nije opasna za čoveka kao što je za životinje. Čovek se, po rečima našeg sagovornika, razboljeva u direktnom kontaktu sa životinjama što znači da je to profesionalna bolest veterinara i stočara. Simptomi su uglavnom pojava afti na rukama, eventualno temperatura, ali bolest prolazi bez većih komplikacija. Jedna od otežavajućih okolnosti, kada je u pitanju slinavka i šap, je i to što kod ovaca i koza bolest može da se javi sa slabije izraženim simptomima, odnosno u blažoj formi. Moguće je da je u tom slučaju proizvođači ne prepoznaju na vreme, što je opasno jer su te životinje izvori infekcije.
Pročitaj još: Jesu li preduzete mere protiv ove bolesti?
MERE BORBE
Dr Bacić upozorava da na veliku otpornost virusa u spoljašnjoj sredini. Vazdušnim strujama može da se prenese na velike udaljenosti, opstaje u zamrznutom mesu, stolici...
- Ovo oboljenje spada u grupu takozvanih talasastih zaraza, jer se širi se u vidu talasa. Važno je da se striktno pridržavamo mera koje je naše ministarstvo propisalo jer ćemo jedino tako moći da se odbranimo. Na farmama treba da se sprovodi stroga kontrola ulazaka. Obavezno je postojanje dezinfekcionih barijera. Mora se ograničiti kretanje na farmi, ne može da uđe ko i kad hoće. To važi i za prevozna sredstva. Moramo imati na umu da se virus prenosi preko vode, hrane, garderobe, ruku, prevoznih sredstava. Na sve to, dodatno je teško kontrolisati situaciju ako vetar dune, upozorava Bacić.
Trenutno je na snazi Naredba koju je donelo resorno Ministarstvo, a predviđa zabranu uvoza i provoza pošiljki iz zemalja u kojima postoji sumnja ili je bolest potvrđena. Zabrana obuhvata žive domaće i divlje papkare, meso i proizvode od mesa, mleko i mlečne proizvode, ostale proizvode životinjskog porekla za ishranu ljudi, zamrznuto seme i embrione, sporedne proizvode životinjskog porekla, biološki materijal i prevozna sredstva za životinje. Ove mere trenutno važe za Saveznu Republiku Nemačku i Mađarsku, ali se mogu proširiti, smanjiti ili ukinuti u zavisnosti od analize rizika i praćenja kretanja bolesti. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede upozorava građane koji dolaze iz Nemačke i Mađarske da je unos proizvoda životinjskog porekla strogo zabranjen, jer predstavlja najveći rizik za unošenje virusa u Srbiju. Uprava carina će pojačati kontrolu putnika, vozila i ličnog prtljaga, uključujući sve vrste proizvoda životinjskog porekla. Granična veterinarska inspekcija će u saradnji sa Upravom carina sprovoditi sve propisane mere u skladu sa Naredbom.
SOS LINIJA ZA BLAGOVREMENE INFORMACIJE
Na prvoj sednici Kriznog štaba štaba za sprečavanje, suzbijanje i iskorenjivanje zarazne bolesti slinavka i šap dogovoreno je da se uspostavi SOS linija u okviru Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Putem broja telefona 011/311-7100 građani će moći da se informišu o bolesti, merama prevencije i postupanju u slučaju sumnje na zarazu, a sve u cilju pravovremene reakcije i sprečavanja nastanka i širenja bolesti.
Za sada se u Evropi opasnost od širenja zaraze još uvek ne ocenjuje kao veoma visoka, mada žarišta u dve evropske države svakako pale alarm. Ispitivanjima je utvrđeno da zaraza u Nemačkoj i Mađarskoj ne potiču iz istog izvora, ali je i pored toga važno da se primenjuju sve propisane preventivne mere. Nije na odmet još jednom podsetiti da se bolest širi poput požara, da u odnosu na sve druge bolesti izaziva ubedljivo najveće ekonomske gubitke, i da ju je, jednom kada se pojavi, veoma teško kontrolisati.
Aleksandra Milić
O ČEMU SMO JOŠ PISALU U NOVOM BROJU POGLEDAJTE U VIDEU! LIST JE U PRODAJI OD 28. MARTA NA TRAFIKAMA. PRETPLATITE SE POZIVOM NA BROJ 021/524-534 ILI KLIKOM NA LINK ZA ONLINE IZDANJA
