Prof dr, Zoran Keserović, voćarski ekspert, kaže u razgovoru za Biznis.rs da se pod malinom u Srbiji nalazi oko 19.000 hektara. Međutim, od 2018. godine – kada je proizvedeno oko 120.000 tona – beleži se pad, pa smo tako u 2023. imali svega 88.000 tona.
– Prošle godine smo imali mraz u drugoj polovini aprila, koji je izazvao veliku štetu, kao i kasnije grad. Kada je reč o stanju u zasadima, uočava se da je došlo do pada tehnologije proizvodnje. Razloga je više- ne koristi se sertifikovan sadni materijal, ne primenjuju se savremene tehnologije podizanja zasada sa mrežama koje bi štititile ne samo od grada, već i od ožegotina – ocenjuje Keserović.
Kada je reč o otkupnoj ceni, ističe da je u 2024. godini bila niska – 250 do 300 dinara, dok se pre samo tri-četiri godine kretala od 500 do 600 dinara.
Pročitaj još: Kako preduprediti izmrzavanje zasada?
Kada je reč o predviđanju cene za ovu godinu, neophodno je uraditi tačnu kalkulaciju jer su troškovi proizvodnje znatno veći zbog skoka cena naftnih derivata, radne snage, ali i đubriva i zaštitnih sredstava.
– Takođe, tu je dugogodišnje nerešeno pitanje između proizvođača i hladnjačara, jer sami proizvođači nisu akcionari u hladnjačama kao što je to, primera radi, u Italiji kod proizvodnje jabuke. Da bi se dugoročno rešio taj odnos, predlog je bio da se ugovorima reši pitanje akontne cene kako bi proizvođači mogli da pokriju troškove berbe, a da nakon prodaje malina od izvozne cene 45 odsto ide hladnjačarima, a 55 odsto proizvođačima, kako bi zajedno delili sudbinu tržišta – naglašava prof. dr Keserović i dodaje da je za veći prinos neophodno unapređenje proizvodnje.
– U nedavnoj poseti zasadu u Požegi gde se gaji sorta "fertodi" rod je bio oko 22 tone po hektaru. Kada imate veliku površinu, onda se troškovi proizvodnje smanjuju i može da se ostvari zarada. Prinos od pet do osam tona ne zadovoljava kriterijume da nešto može da se zaradi od proizvodnje maline, iako je ona i dalje strateški proizvod Srbije.
Pročitaj još: Snežana i Danko mir pronašli među malinama
Prema njegovim rečima, smrznuta malina ulazi među deset izvoznih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i uvek je na drugom ili trećem mestu, sa zaradom od preko 280 miliona dolara, kada se uzme u obzir izvoz na godišnjem nivou.
– Puno porodica živi od malina. Moja procena je da je više od 350.000 ljudi „naslonjeno“ na proizvodnju maline. Srbija ima izuzetne uslove, pogotovo kada je reč o malinogorjima u Arilju, Ivanjici, Požegi… To su delovi koji su izuzetno dobri za proizvodnju. U Vojvodini je bilo pokušaja sa polkom i polanom, ali ovaj deo nije dobar za malinu i dosta zasada je iskrčeno – kaže prof. dr Keserović.
U poslednje vreme i kupina je doživela pravi procvat i da je takođe u strukturi izvoza bila među deset poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa prihodom od 51 milion dolara.
– Kupina je među jagodastim voćnim vrstama, vrlo značajan proizvod. Pod kupinom je u Srbiji otprilike oko šest-sedam hiljada hektara i proizvede se oko 34.000-35.000 tona godišnje. Takođe, i borovnica je sve značajniji izvozni artikal, ističe prof. dr Keserović.
