U početnom periodu vegetacije niže temperature nisu neuobičajene, a za posledicu imaju izmrzavanja u zasadima trešnje koja prouzrokuje velike štete. Postavlja se pitanje kako pomoći zasadu, a i preduprediti izmrzavanje. Izbalansirana i pravovremena rezidba trešnje efikasna je ne samo u rodnim zasadima nego i u onima koji su izmrzli.
Dobro je poznato da trešnja po svojoj prirodi raste bujno i etažno. Bujnost stabala, naročito u kombinaciji bujnih i slabije rodnih sorti na generativnim podlogama, zahteva rešavanje nekoliko otvorenih pitanja. Izrazito bujan porast nadzemnog habitusa stabala rezultira formiranju bujnih skeletnih i poluskeletnih grana, što dovodi do udaljavanja rodnog drveta od stožine. Zasadi trešnje na generativnim podlogama imaju odloženu rodnost (do 5-6 godina), što odlaže ili usporava povratak investicije u podizanje zasada.
Sve ovo je praćeno i ogoljavanjem skeletnih i poluskeletnih grana, tj. brzim prebacivanjem rodne površine na periferiju krune gde su najbolji uslovi osvetljenosti. Produkcija drveta, u uslovima smanjenog ili nedovoljnog roda čini zasade ekonomski neodrživim u uslovima oštre tržišne konkurencije. S druge strane, standardno agrotehničko održavanje trešnjika često dovodi do obilnog formiranja starijeg rodnog drveta (majskih kitica) što se mora regulisati adekvatnim povratnim rezovima radi očuvanja krupnoće ploda. Intenzitet povratnih rezova specifičnost je sorte.
Za razliku od najčešće prisutnih zasada trešnje srednje gustine sadnje (5-6 m x 3-5 m ) gde se koriste bujne generativne podloge za trešnju, i gde je cilj rezidbe da se u kruni slomi bujnost putem što ranijeg prorođavanja stabala, a potom i povećanja prinosa, u gušćim zasadima trešnje na podlogama slabije bujnosti ciljevi rezidbe su potpuno drukčiji. Podloge poput "gisele 5" i "gisele 6" , "piku" i drugih traže specifične pomotehničke zahvate kojima se smanjuje rodna površina, a povećava produkcija mladara, što je neophodno radi stvaranja dovoljno velike lisne mase za ishranu obilnog roda. Kao i u slučaju zasada na bujnim podlogama, i ovde je neophodno postići odgovarajući kalibar plodova koje tržište traži.
Primera radi, na italijanskom tržištu plodovi prečnika manjeg od 28 mm uopšte nisu predmet prometa. Zato je prioritet da se izbalansiranom rezidbom uspostavi ravnoteža između krupnoće ploda, prisutne lisne mase i održivog prinosa. Najkrupnije i najkvalitetnije plodove nosi mlado rodno drvo trešnje (mešovite i kratke grančice) koje pri svojoj osnovi imaju isključivo rodne pupoljke, a kojima na raspolaganju stoji kompletna lisna masa ovih prirasta. Majske kitice do 3. godine starosti, takođe su tražena kategorija za dobijanje kvalitetnog roda, iako su garnirane većim brojem rodnih pupoljaka kojima na raspolaganju stoji mnogo manja lisna masa od ovih prirasta. Stoga je prioritet rezidbe kako obezbediti obilje novih prirasta dužine 30 cm - 60 cm u određenim delovima krune shodno sistemu gajenja i umanjiti broj izrođenih majskih kitica. Ispitivanja su pokazala kako je u rodnim zasadima trešnje potrebno ispuniti nekoliko principa:
- za dobijanje krupnog ploda potrebno je obezbediti okvirno 5 krupnih listova sa mladara po plodu, što iziskuje formiranje zavidne lisne površine u kruni;
- eliminisati oborene i slabe grane, pošto njihova produkcija lisne mase nije dovoljna da zadovolji prethodni kriterijum, jer proizvode mnogo sitnih plodova;
- rezidba prirasta na patrljke dužine 10 cm - 60 cm, zavisno od toga da li su u vršnom, tj. bazalnom delu krune po redu, uz obnovu 20 % rodne površine krune ne starije od pet godina svake zime, kao meru uspostavljanja ravnoteže između bujnosti i rodnosti.
Savremeni sistemi gajenja trešnje, koji teže konceptu "zasada na dohvat ruke", svoju ekonomsku opravdanost postižu ostvarivanjem standarda:
- prosečni prinosi od 17 t/ha – 20 t/ha;
- prosečni prinosi po stablu od 14 kg −16 kg;
- prosečan kalibar ploda od 30 mm i više u prečniku (masa ploda veća od 11,5 g).
Za dostizanje ovih standarda neophodno je obezbediti 10,5 m − 12,0 m (+ 20 % za rezervu) nosača rodnog drveta/stablu (kratke rodne grančice), odnosno 1,4 kg − 1,6 kg plodova/ po jednom metru nosača rodnog drveta.
Problem rezidbe na rod kod trešnje nije formiranje cvetnih pupoljaka već dobijanje novih prirasta za sukcesivnu zamenu nosača rodnog drveta.
Pomotehnički zahvati u rezidbi stabala trešnje u rodu na podlogama različite bujnosti podrazumevaju primenu zahvata prorede prirasta, odstranjivanje (proređivanje) grana, rezove na patrljke (duže i kraće) na mladom i višegodišnjem drvetu, Brunerov (sektorijalni, dupli) rez, zatim pomotehničke zahvate na deblu (zarezivanje debla, uzdužno paranje kore, uz zarezivanje iznad pupoljaka (rovašenje) koje se najčešće primenjuje tokom uzgojne rezidbe mladih zasada. Odabir i obimnost primene ovih zahvata u zimskoj rezidbi trešnje u funkciji je obezbeđivanja dovoljne rodne površine za ostvarenje projektovanog prinosa. Kao rezerva uvek se ostavlja još i 20 dodatnih procenata rodnog drveta, koje može nadomestiti neki rod u uslovima nepovoljnih vremenskih prilika (mraz).
Dr Dejan Marinković
PSSS "Beograd"
Autor fotografije: Dejan Marinkovic
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)