Savuškin, drugo ime za mleko

Belorusija sa godišnjom proizvodnjom mleka od oko osam miliona tona, spada u grupu od 10 najvećih evropskih proizvođača mleka. Ono što je interesantno, je činjenica da u tranzicionim procesima nakon raspada Sovjetskog Saveza, kada su sve novonastale države zabeležile značajan pad broja goveda, Belorusija praktično nije izgubila ni jedno grlo. I danas, organski porast je prisutan, broj muznih krava raste, ali sve više se obraća pažnja i na organizacione i ekonomske parametre kojima se definiše uspešna i profitabilna proizvodnja mleka. Povećanje produktivnosti po kravi i, naravno, ukupne efikasnosti u oblasti proizvodnje mleka je trenutno i najveća šansa Belorusije. U tom smislu poređenje sa Kanadom, zemljom koja je bila “rame uz rame” po proizvodnji mleka, može biti dobar primer kako bi se shvatilo koliki su potencijali koje još uvek ne koriste beloruski farmeri. Kanada danas, sa dvostruko manjim brojem mlečnih krava (0.85 miliona), proizvede 10 miliona tona mleka godišnje, dok se kako smo već rekli, Belorusija približava količini od 8 miliona tona. Pre nekih 20-tak godina, ta razlika je bila daleko manja, uz činjenicu, da Belorusija ima 1.5 miliona krava.

Pročitaj još: Kako do milion litara mleka godišnje?

Proizvodnja mlečnih frakcija

Mlekara Savuškin produkt, ili samo Savuškin je, zapravo, jedan od najpoznatijih brendova u Belorusiji. Samo ime dolazi od naziva sela koje ima istorijske veze sa sada već više od 50 godina starom mlekarom, čije je sedište u gradu Brest, nedaleko od granice sa Poljskom. Danas, sistem mlekara koje se nalaze u privatnom vlasništvu, ima kapacitet od skoro dva miliona tona godišnje. Ova količina mleka odgovara proizvodnji Mađarske u 2024, ili gotovo trogodišnjoj proizvodnji mleka u Srbiji. Više od 200 različitih proizvoda, Savuškin produkt ( puno ime kompanije ) plasira na tržišta 40-tak zemalja širom sveta, među kojima su Japan i SAD. Osim dobro poznatih tradicionalnih proizvoda, mlekara se sve više okreće proizvodnji frakcija koje se mogu dobiti preradom pojedinih komponenti mleka. Evidentno je da na svetskom tržištu postoji izuzetno veliki nedostatak baš ovih proizvoda, što je menadžment kompanije dobro razumeo, i svoje investicione planove sve više podređuje zahtevima i globalnim trendovima. Kada već spominjemo globalne trendove, valja naglasiti da tek 20% zemalja u svetu proizvodi dovoljno mleka za vlastite potrebe. To znači da 80% zemalja uvozi, i verovatno će još dugo morati da uvozi mleko i mlečne proizvode. Iz ovoga proizilazi da Savuškin mlekare, imaju velike poslovne šanse u svim segmentima prerade, odnosno vrlo lepu poziciju za dalji rast.

Dnevno, Savuškin mlekare prerade više od pet miliona litara mleka. Ovu količinu mleka obezbedi 260 farmi, među kojima su i četiri koje su u vlasništvu kompanije, sa ukupno 10.000 muznih krava holštajn rase. Već godinama unazad, velike kompanije u oblasti prerade mleka ulažu u razvoj sopstvene sirovinske baze, kako bi smanjili rizik, odnosno zavisnost od tržišta. Osim kvantiteta, na ovaj način mlekare imaju priliku da neposredno kontrolišu kvalitet, ali i troškove proizvodnje.

Autor fotografije: Boris Berisavljević

Paleta sa više od 200 proizvoda

Kada je reč o proizvodima mlekare, a rekosmo da ih ima preko 200, posebno mesto zauzimaju polutvrdi i tvrdi sirevi, koji su vrlo traženi. Zbog toga ne čudi činjenica, da od ukupne dnevne količine mleka, 1.3 miliona litara se odmah upućuje na preradu u Savuškin mlekaru – Baranoviči, specijalizovanu za proizvodnju sireva. Maastam sir (Ementaler) je jedan od proizvoda za koji se ne vezuje reč “zaliha”, što najbolje govori o njegovom kvalitetu. Zapravo, mlekara se češće susreće sa problemom nedostatka proizvoda, nego manjka. Zbog toga su unutar kompanije neprestano razmišljao o ulaganjima u prerađivačke kapacitete, ali i u primarnu proizvodnju mleka.

Pročitaj još: Porodične farme čuvari sela (VIDEO)

Svojom poslovnom politikom, kompanija Savuškin se pozicionirala na tržištu Belorusije kao najveći i najkonkurentniji snabdevač. Van granica Belorusije, kompanija je najviše prisutna u Ruskoj Federaciji. U nekim segmentima, Savuškin, recimo u Moskvi, drži preko 60% tržišta sa svojim brendovima.

Pročitaj još: Prodata najskuplja krava na svetu!

Kako je već rečeno, mlekara ima i svoje farme, od kojih najmanja broji 850 muznih krava, a najveća 6.000. Svaka farma ima svoj tim koji neposredno rukovodi poslovima, dok se globalni pravci razvoja, investicije, analize poslovanja, planovi usavršavanja i drugo, kreiraju od strane ekspertske grupe koja je zadužena za rad svih farmi i nadgledanje njihovih rezultata.

Planovi sa vlastitim farmama se vezuju za povećanje efikasnosti, energetske uštede, ekološke standarde, dobrobit životinja, i naravno uslove rada na samim farmama. Ovo poslednje ima cilj da prvo privuče, a zatim zadrži najkvalitetniju radnu snagu koja može da se nađe u Belorusiji, i tako osigura provereni nivo iskustva i znanja neophodnih za upravljanje ovako velikim sistemima.

Održavanje konkurentnosti

Održavanje konkurentnosti je od velikog značaja, a taj značaj će samo nastaviti da raste. Trenutna geopolitička situacija i ograničen promet robe u regionu sigurno neće zauvek trajati. Belorusija će u budućnosti morati da bori i za svoje i za inostrana tržišta, sa konkurentima kao što su Poljska, Nemačka ( najveći EU proizvođač mleka) Rusija, Holandija, itd, u mnogo većoj meri nego što je to sada slučaj. Baš zbog toga, Savuškin mlekare neprestano rade na iznalaženju modela koji pružaju najoptimalnija rešenja i obezbeđuju održivost sistema. Dobar primer kako se sve može rešiti je pitanje logistike, odnosno procesa prikupljanja mleka, kontrola njegovog kvaliteta, i prijem u jednoj od mlekara. Zamislite samo šta je sve potrebno da bi se dnevno prevezlo oko 5 miliona litara mleka. Koliko je za to potrebno angažovati prevoznih sredstava, ljudstva, operme, servisnih usluga, da bi se mleko, bez rizika po kvalitet, prevezlo od farme do mlekare, i tako svih 365 dana u godini!

Još da kažemo i to da mlekara Savuškin nije imuna na globalni problem – nedostatak kvalifikovane rade snage. Ulaganja u automatizaciju, robotizaciju, i sve druge vidove vrhunskih tehnologija, su u znatnoj meri rešili problem kako u primarnoj (farme) tako i procesnoj proizvodnji. Ali, ostaje to “čuveno ali”, neke operacije ipak mora do obavi čovek, a baš taj resurs nedostaje. U nastojanjima da reši kadrovske probleme, osim stalno otvorenih konkursa za radna mesta, Savuškin mlekare rade i na stvaranju vlastitih kadrova, što je sve prisutnija praksa svuda u svetu.

Zanimljivost sa kojom završavamo ovu priču iz Belorusije, vezana je za poziciju jedne od Savuškin farmi, koja se nalazi pored nacionalnog parka, ( Belovježa ), gde se nakon velikih napora prvenstveno beloruskih i poljskih stručnjaka uspešno sačuvalo a zatim i brojno uvećalo poslednje stado evropskog bizona. E, ali bizoni ko bizoni, vrlo brzo su shvatili da je preko ograde “trava zelenija”, te malo-malo, pa ih eto na usevima farme, sa kojom se graniče. Kada se to dogodi ( a događa se ), prvo sledi fotografisanje za uspomenu i društvene mreže, a tek onda se bizoni polako vraćaju u park, ograda krpi, pa tako do sledeće prilike.

Tekst i foto

Dipl. inž Boris Berisavljević