Mart donosi kraj zime i početak proleća. Priroda se budi, a pčelinjaci postaju mesta na kojima se procenjuju posledice protekle zime.
Za pčele, mart je najkritičniji mesec jer dolazi do smene generacija – mlade pčele postepeno preuzimaju poslove od starih. Povećan unos polena stimuliše mlade radilice da intenzivnije hrane maticu, što dovodi do povećanog poleganja jaja. Leglo je veliki potrošač hrane, pa se potrošnja meda u ovom periodu povećava za jedan do četiri kilograma. Rastuća brojnost pčela zahteva bolju ventilaciju i dodatnu potrošnju hrane. Košnice moraju biti adekvatno provetrene kako bi se sprečilo nakupljanje vlage i razvoj bolesti.
Ove godine vremenski uslovi varirali su u zavisnosti od regiona – dok su neki krajevi imali blage zime, u drugima je zabeležen obilan snežni pokrivač. Dobro obezbeđene zajednice s dovoljnim zalihama hrane nisu pretrpele značajne gubitke, a pčelari su primetili da su gubici bili u prihvatljivim granicama od pet do deset procenata. Ipak, mraz može uticati na neke izvore rane pčelinje paše, ali, srećom, pčele imaju pristup širokom spektru medonosnih biljaka i polenarica.
Pročitaj još: Sve je više hotela za pčele
Pročitaj još: U Srbiji uginulo više od 50% pčela
Početak radova u pčelinjaku
Mart je mesec kada počinju prvi radovi na pčelinjaku. Pri dolasku je najpre potrebno obaviti vizuelni pregled leta košnica. Ponašanje pčela može ukazati na stanje unutar košnice – na primer, smanjen unos polena može signalizirati bezmatak. Među prvim radovima je i postavljanje higijenskog pojila, jer je voda neophodna za razvoj sve brojnijeg legla, naročito u odsustvu nektarske paše. Pojilo s čistom vodom postavlja se na sunčano i zaklonjeno mesto, jer pčele radije uzimaju mlaku nego hladnu vodu. U početku se voda može blago zasladiti kako bi se pčele navikle na nju.
Prvi detaljan pregled obavlja se po toplom vremenu, kada temperatura pređe 15 stepeni i nema vetra, uz što manje uznemiravanje pčela. Obavezni alati su beležnica, osnovni pribor i dimilica. Dimilica, iako deo pčelarskog pribora tek oko jednog veka, koristi se od davnina kao sredstvo za smirivanje pčela. Njena umerena upotreba pomaže pčelama da lakše prihvate rad u košnici.
Tokom pregleda pažnja se posvećuje stanju legla. Ako su prisutni svi stadijumi legla, prisustvo matice je potvrđeno. Okviri s poklopljenim leglom, koji su u sredini, treba da imaju i mladog legla oko sebe. Količina legla omogućava procenu kvaliteta matice, što je važno zabeležiti. Takođe, pregled košnice otkriva stanje ramova, prisustvo vlage, količinu hrane i moguće zdravstvene probleme zajednice.
Izuzetno je važno da hrana bude kvalitetna i dostupna pčelama. Ponekad se dešava da pčele gladuju iako u košnici ima dovoljno hrane, ukoliko se ona nalazi predaleko od legla. U tom slučaju, ramovi s medom i cvetnim prahom približavaju se pčelinjem klubetu. U zavisnosti od vremenskih uslova, započinje se s podsticajnim prihranjivanjem – najpre šećerno-mednim pogačama, a kasnije i tečnom hranom. Tečna hrana koristi se samo ako noćne temperature ne padaju ispod 12 stepeni.
Trovanja pesticidima
Jedan od sve većih problema u pčelarstvu su trovanja pčela pesticidima. Iako je korist pčela za poljoprivredu neprocenjiva, upotreba pesticida i dalje predstavlja ozbiljan rizik. Stručnjaci iz Švajcarske, Nemačke i Holandije izračunali su da jedna pčelinja zajednica donosi poljoprivredi korist od hiljadu evra, od čega samo sto evra otpada na vrednost meda, dok ostatak proizlazi iz oprašivačke funkcije pčela.
Trovanja mogu biti trenutna, kao kod kontaktnih insekticida, kada se ispred košnica nađu gomile uginulih pčela, ili odložena, kada pesticidi izazivaju postepeno slabljenje zajednice. Na otrovnost pesticida utiču formulacija preparata, koncentracija, temperatura, osvetljenost i vreme primene. Preporučuje se tretiranje biljaka u predvečernjim satima, kada su vetrovi slabiji, cvetovi zatvoreni, a pčele povučene u košnice.
Pčelari mogu prepoznati trovanje na osnovu sledećih znakova:
· Naglo uginuće pčela u inače zdravim zajednicama.
· Pčele pronađene mrtve na letu, ispred košnica i na krovovima.
· Naglo smanjenje broja pčela u košnici.
· Velike površine nepokrivenog legla.
· Smanjeno poleganje matice i smanjenje mladog legla.
· Pčele koje se sporo kreću i imaju povijen trbuh.
· Stražarice sprečavaju povratak pčela sabiračica u košnicu.
· Pčele izbacuju mrtve i iznemogle pčele iz košnice.
· Povećana agresivnost pčela na čitavom pčelinjaku.
· Mrtve pčele pronađene na tretiranim biljkama.
U nekim zemljama, poput SAD-a, voćari pčelarima plaćaju za iznajmljivanje košnica radi oprašivanja voćarskih kultura. Bademi su jedan od useva koji najviše zavise od pčela, pa voćari plaćaju od 180 do 220 dolara po košnici. Naknade za oprašivanje jabuka i borovnica obično su niže nego za bademe i kreću se od 70 do 100 dolara po košnici, dok naknade za oprašivanje drugih useva, poput krastavaca, tikvica i dinja, variraju u zavisnosti od regiona i tražnje. Američki pčelari svoje pčele sele i do osam puta godišnje, ostvarujući značajne prihode od oprašivanja. U Srbiji, međutim, saradnja između pčelara i voćara nije uvek na zadovoljavajućem nivou, a neodgovorno korišćenje pesticida često dovodi do sudskih sporova i gubitaka za obe strane.
Kvalitetno oprašivanje pčelama može povećati prinos različitih kultura: kajsije, breskve i šljive za trećinu, borovnice pet puta, maline, kupine, trešnje i višnje do deset puta, bademe i šljive osam puta, a kruške i jabuke čak do dvanaest puta. Zato je odgovorno korišćenje pesticida u interesu svih – i pčelara i voćara.
Tekst i foto: Dejan Kreculj
