Iako je još rano za konačni sud, prve informacije sa terena ukazuju da se uginuća pčela u Srbiji ove zime kreću između 15% i 90%, zavisno od regiona, sa procenjenim prosekom od iznad 50%, saopšteno je iz SPOS.
Slične informacije stižu i iz ostatka Evrope, iz susedne Mađarske skoro identične Oni imaju do 50% gubitaka a preživele pčele su slabije nego što bi pčelari voleli. U SAD se već prijavljuju gubici veći od 50%.
Pročitajte još: Objavljen rat falsifikatorima meda (VIDEO)
Naime, ono što se može zapaziti na pčelinjacima u Srbiji jeste veliki procenat slabih društava među preživelima, dok u uginulim društvima uglavnom ima hrane.
Prema svemu sudeći, od mogućih uzroka uginuća izdvaja se nedostatak polena prošlog leta, pre i tokom perioda odgajanja zimskih pčela, zatim varoa koja je u mnogim krajevima ove godine pričinila znatne štete (u periodu suše štete su i veće) mada je bilo i krajeva gde nije prijavljena njena veća invazija, i na kraju, ali verovatno ne i na poslednjem mestu, prvi izveštaji koji nam stižu ukazuju na to da je nozemoza prisutna u značajnijem obimu (iako je bitan faktor, malo joj se pažnje posvećuje generalno). Blage zime pogoduju nozemozi, jer temperature od oko -20 stepeni uništavaju spore na saću i u medu van klubeta i time smanjuju infketivnost tokom prolećnog razvoja, te se problemi sa njom tokom ovog proleća tek mogu očekivati.
Pročitajte još: Zima se bliži pčelinjaku
Pred pčelarima je težak period saniranja gubitaka i uklanjanja uginulih zajednica sa pčelinjaka, uz sanitarno uklanjanje mrtvih pčela, zatim negovanje oslabljenih preživelih društava, spajanje društava pred pašu, razrojavanje nakon paše radi popune gubitaka, prihrana sa čajevima od biljaka koje su naučno potvrđene da umanjuju infektivni potencijal nozemoze (majčina dušica i pelin), tokom godine tretman varoe sredstvima na bazi timola koji takođe dokazano razara spore nozemoze i slično. Što se tiče varoe, ključ njenog kvalitetnog suzbijanja je pre svega u pravovremenosti tretmana a dosta manje u izboru registrovanog leka. Vreme je da počnemo da se lagano vraćamo i mravljoj kiselini, kako bismo stekli iskustva u radu sa njom, jer je ona, iako ubija i do 30% varoa u zatvorenom leglu, definitivno najzahtevnije sredstvo u borbi protiv varoe po pitanju znanja i iskustva u primeni, pa je pčelari izbegavaju u širokom luku. Iskustvo će nam biti više nego potrebno kada nam za koju godinu sa istoka dođe nova štetočina tropilelaps, koju po prvim informacijama jedino mravlja kiselina uspešno može suzbiti, odnosno držati pod kontrolom.
