Kada bi ste ovih dana ušli u neki market u Austriji da kupite med skoro sasvim je sigurno da bi ste kući poneli falsifikat. Nedavne kontrole kvaliteta meda koje su urađene u ovoj državi pokazale su da je 100 odsto medova na policama marketa bilo neispravno. Ove podatke čuli smo od dr Rodoljuba Živadinovića, predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) na nedavno održanom 16. državnom pčelarskom sajmu u Beogradu. U okviru ovog Sajma, prošle godine je osnovan Evropski pčelarski savez (EBA) sa osnovnim ciljem da se države Evrope udruže u zajedničkoj borbi protiv falisfikatora meda. Odnedavno ovom savezu pristupila je i Austrija kao 29. zemlja članica.
- Primer Austrije jeste ekstreman, jer je to zemlja koja kao i Srbija ima dugu i bogatu pčelarsku tradiciju, ali slična situacija je i u ostalim državama Evrope gde se procenat falsifikata u marketima kreće u proseku od 80 do 90 odsto. Prema poslednjim analizama meda koje je uradio savez potrošača, u Srbiji se u okviru marketa prodaje 79,13 odsto falsifikovanog meda, rekao je Živadinović za "Poljoprivrednik".
Dok je kod pčelara, med je dobar
Živadinović tvrdi da je sav med ispravan dok je kod pčelara. Problem nastaje kada ga nesavesni otkupljivači preuzmu i u njega dodaju manju ili veću količinu šećera.
- Posledica ovakvog ponašanja je da je drastično pala veleprodajna cena meda i ona je trenutno ispod proizvodne. Pčelari više ne mogu da dotiraju iz svog džepa da bi proizvodili med, pa mnogi od njih odlučuju da napuste proizvodnju. To je velika tragedija za Srbiju i čitavu srpsku poljoprivredu, upozorava Živadinović. - Bez pčela nema oprašivanja, a bez oprašivanja nema hrane. Zbog intenzivne poljoprivrede ostali smo bez 90 odsto divljih oprašivač i zbog toga je pčela postala dominantan oprašivač.
Poljoprivreda zavisna od pčela
Naš sagovornik upozorava na ono što bi već svima trabalo da bude poznato, a to je da je bez pčela samo pitanje dana kada ćemo ostati bez većine hrane.
- Mnoge gajene biljke, bez oprašivanja, ne samo što daju manji prinos već imaju i slabiji kvalitet roda. Na primer, detelina koju ne opraši pčela nije hranljiva za domaće životinje kao ona koja je oprašena. Da bi krava proizvela mleko odgovarajućeg kvaliteta pčela mora najpre da opraši cvet deteline, a onda, kada se seme razvija, biljka stvara određene materije da hrani seme. Isto to važi i za lekovito bilje koje bez oprašivača nije lekovito u dovoljnoj meri. Razlog je isti - biljka bez semena ne stvara sve one materije koje bi inače stvarala, a koje su lekovite za ljude.
Zbog svega navedenog važno je da se pčele i pčelari zaštite, a to je, po rečima dr Živadinovića, lako učiniti. Važno je da se redovno sprovode kontrole kvaliteta meda u marketima i svi falsifikati izbace iz prodavnica, a oni koji ih pakuju i prodaju adekvatno kazne. Nedavno su, kako je predsednik SPOS najavio na Pčelarskom sajmu, po obećanju države, počele da se sprovode obimne kontrole kvaliteta meda i to metodom koja je toliko napredna da nijedan falsifikat ne može da joj "pobegne". Ove kontrole već donose prve rezultate, a konačan cilj je, kako kaže Živadinović, da se u marketima ne prodaje ni jedna jedina tegla falsifikovanog meda.
Ceo tekst možete pročitati u novom broju lista "Poljoprivrednik" na koji se možete pretplatiti putem email-a na info@poljoprivrednik.net ili pozivom na broj 021/524-534.
A. Milić
