Da li je moguće živeti samo od proizvodnje mleka? Naravno da jeste, i Srbija nije izuzetak, mada ovih dana imamo (opet) situaciju da se mleko prosipa, baca, i da sredstva informisanja nanovo fokus “bacaju” na stočare, prerađivače, i “udruženja” proizvođača mleka. Namerno sam pojam udruženja stavio pod navodnike, a oni sami neka razmisle zašto je to tako. Kako je moguće da i nakon tolikog davanja iz državne kase, mnoga stočarska domaćinstva “posrću”, a tržište mleka izgleda turbulentnije nego ikada?
Pročitaj još: Mleko nikom ne treba, a krave moramo hraniti!
Ipak, postoje ( sve ih je više), i domaćinstva koji mogu “na crtu”, bilo kome ko se bavi proizvodnjom mleka, bez obzira na to gde se te farme nalaze. I, ono što je izuzetno važno da se kaže, njihova efikasnost nije uslovljena pomoću iz džepova poreskih obveznika. Evo priče o jednom od gazdinstava koje se iz godine u godinu nalazi u usponu, i ne napušta svoju viziju koja je pre svega zasnovana na visokoj specijalizaciji i znanju.
Primer za ugled
Domaćinstvo koje je počelo “od nule”, a sada slovi za jedno od najefikasnijih proizvođača mleka u Srbiji, nalazi se u Skorenovcu, lepom banatskom selu, ušuškanom nadomak Dunava, u opštini Kovin. Diplomirani inženjer stočarstva, Bata Popović, moj kolega, iskoristio je svoje profesionalno znanje i uložio ga u razvoj vlastitog gazdinstva. Zajedno sa suprugom Marom i sinovima, Bata je stvorio uzorno domaćinstvo, na kome upravo stasava generacija novih poljoprivrednika. Danas na gazdinstvu žive tri porodice, jer za razliku od već ustaljenih priča iz naših sela sinovi Branko i Mile su ostali na imanju zajedno sa svojim suprugama i decom. Za sada je osnovno obrazovanje najmlađih članova njihov prioritet, ali obilazak štale pre odlaska u školske klupe je obaveza sa kojom najmlađi počinju dan, uz ponekad i još jednu dodatnu brigu, a to je, kako će danas proći Zvezda!
Pročitaj još: Poljoprivreda u genima
Na žalost, Bata Popović nije više među nama, ali za farmu porodice Popović, koja je u vihoru nedaća koje su zadesile jugoslovenske prostore stigla u Vojvodinu, znaju svi koji sebe smatraju progresivnim proizvođačima mleka. Gospođa Mara Popović je prilikom posete farmi bila vrlo raspoložena ( osim da se fotografiše ) da podeli uspomene koje su stvarane decenijama, ali i iskustva na kojima počiva stabilnost gazdinstva. Milion litara isporučenog mleka na ovoj farmi nije već godinama unazad novina. Kada je pre nekih 8 godina, sa 92 muzna grla ( u proseku na dnevnoj muži) farma isporučila ravno 1,064 000 litara mleka, bilo je jasno da se radi o gazdinstvu koje je održivo, perspektivno, i da upravo takvo – kakvo je, može da bude jedan od modela koje bi trebalo slediti.
Autor fotografije: Boris Berisavljević
Iskusniji čitaoci će zapaziti da je jasno napisano “isporučeno” a ne “proizvedeno”, jer bi tada količina bila još veća. E, a sada “mali rebus” za sve nas: Ako Republika Srbija proizvodi oko 0.8 MT ( podaci su “razvučeni” od 0.76 – 1.0 milion tona) mleka , koliko bi ovakvih farmi bilo dovoljno da kao zemlja budemo nezavisni od uvoza, pa čak i da razmišljamo o stabilnom izvozu mleka na inostrana tržišta? Pitanje može biti postavljeno i drugačije, recimo: koliko je i kakvih krava potrebno Republici Srbiji da bi zadovoljila potrebe za mlekom i mlečnim proizvodima?
Ali, vratimo se priči o porodičnom gazdinstvu koje zaslužuje sve komplimente za postignute rezultate, kako u oblasti stočarske, tako i ratarske proizvodnje. Ova kombinacija stočarstvo /ratarstvo, jedno bez drugog može, ali traži dosta iskustva. Međutim ako postoji sinergija, kao što je to na gazdinstvu u Skorenovcu, tada je rizik u proizvodnji mleka i goveđeg mesa znatno umanjen.
Komfor u službi produktivnosti
Na samoj farmi, proizvodni zapat se nalazi u vezanom sistemu držanja, kome je podređen komfor predviđen za visokoproduktivne krave. Ambijentalni uslovi su u skladu sa standardima, a to znači da su ležišta, ventilacija i osvetljenje u funkciji profitabilne proizvodnje mleka. Zapravo, farma u tehnološkom smislu predstavlja jednu celinu, gde se osim proizvodnje, postižu zavidni rezultati u oblasti reprodukcije, kvaliteta mleka, te u proizvodnji kabastih i koncentrovanih hraniva. Indentifikaciji životinja, i analizi podataka o zdravstvenom stanju ili proizvodnim pokazateljima pridaje se posebna važnost. S obzirom na broj grla, sakupljanje i obrada podataka je od izuzetnog značaja, jer se samo na taj način mogu kontrolisati troškovi i praviti pravovremeni investicioni planovi bez kojih nema sigurne budućnosti. Trenutno, sa proizvodnjom od preko 10.000 kilograma mleka po grlu tokom standardne laktacije od 305 dana, farma je na nivou progresivnih farmi u Evropi. Strategija farme je da i dalje podiže potencijal svojih grla, ali i da poveća broj muznih krava u godinama koje dolaze. Rasni sastav, kako reče gospođa Mara, neće se menjati, i holštajn ostaje na farmi, jer se rasa pokazala kao i svuda u svetu, vrlo pouzdanim “partnerom” u proizvodnji mleka. U tom smislu, gazdinstvo je počelo da praktikuje upotrebu seksiranog semena, kako bi iz sopstvenog zapata obezbedilo podmladak za nove objekte koji su u planu. U skladu sa tim, “vrata su otvorena” i za sva nova tehnološka dostignuća, uključujući i robotizaciju muže, ali i ostalih poslova ( ishrana krava, čišćenje objekata ..), koji se obavljaju na dnevnom nivou.
Značaj kvalitetne ishrane
Proizvodnja kabaste stočne hrane na ovoj farmi se odvija na vrlo visokom nivou, što potvrđuje kvalitet silaže i senaže u silosima. Ono što treba posebno istaći je praksa korišćenja sporednih proizvoda nastalih industrijskom preradom žitarica, uljarica, šećerne repe... Za očekivati je da će se ova praksa sve više širiti, jer koristi su višestruke, a obuhvataju osim ekonomskih i one koje se odnose na pitanje zaštite životne sredine. Na farmi u Skorenovcu, porodica Popović ima višegodišnje pozitivno iskustvo, ali i već “utabanu” saradnju sa dobavljačima sporednih proizvoda.
Nedostatak radne snage, javlja se kao rastući problem, što ovu farmu ne razlikuje od drugih gazdinstava u regionu ali i šire. Zbog toga, podatak sa početka ove priče, o tome da polako stasava i treća generacija znači veoma mnogo za budućnost farme, naročito ako postojeći interes bude nadograđen znanjem koje je neophodno za kvalitetno upravljanje savremenim farmama, bez obzira na proizvodni profil. Zahvaljujem se gazdinstvu Popović, a posebno gospođi Mari Popović na izdvojenom vremenu, i razgovoru koji smo vodili početkom novembra 2024.
Tekst i foto: Dipl. inž. Boris Berisavljević
