Karakteristično za meštane Sajana da je poljoprivreda bila i ostala njihovo osnovno zanimanje. Bave se i ratarstvom i stočarstvom, kako bi nadomestili nedostatak kvalitetnog zemljišta, koje je ovde slatinasto i pogoduje pašnjacima. Dugo je na ovim prostorima dominiralo ovčarstvo, sve do devedesetih godina prošlog veka, kada primat zauzima govedarstvo. Prema podacima iz tog perioda, u selu je bilo 2.000 grla goveda, daleko više nego stanovnika.
Pročitaj još: Veran zemlji i poljoprivredi
To je bio zlatan period seoskog mlečnog govedarstva, pogotovo što su imali i mini-mlekaru, a sajanski sir se nadaleko tražio. Nažalost, ništa ne traje večno. Mlekara se zatvara, a danas u selu ima duplo manje grla. Krave se polako prodaju. Gasi se mlečno govedarstvo, a stočari postepeno prelaze na tov junadi. Samo nekoliko porodica zadržalo je farme sa 50-60 mlečnih krava.
Među tim malobrojnim je i porodično poljoprivredno gazdinstvo Geze Đenge. Bavljenje poljoprivredom u ovoj porodici je tradicija. Gezin deda Jožef Kabuk i tata Ištvan, a i Gezin sin Atila, nose poljoprivredu u genima i verni su joj. U svet poljoprivrede Gezu je uveo tata. Zajedno su obrađivali 25 hektara zemlje. Najviše su gajili duvan, a ovo selo je inače bilo poznato po uzgoju duvana, od koga se lepo živelo. Krajem osamdesetih godina prošlog veka niska otkupna cena i neisplativa proizvodnja naterala ih je da prekinu s duvanom.
Pročitaj još: Najkrupnija rasa goveda na svetu!
Geza se brzo preorijentisao i okreće se mlečnom govedarstvu. Počeo je skromno, sa pet krava simentalske rase. Danas, puno godina kasnije, u štali je 80 grla.
– Ovde se dnevno pomuze od 400 do 500 litara. Prosek je 20 litara po kravi, kaže Geza.
Mleko se muze ujutru i uveče, a to je posao supruge Katalin i snahe Anastazije. Muzilica je električna i muzu se dva grla odjednom. Sve mleko otkupljuje zrenjaninska mlekara. S otkupnom cenom od 42 do 45 dinara nisu zadovoljni. Ipak, znače im subvencija i premija koju ostvaruju.
Do pre samo godinu dana sirili su sir i nosili na kikindsku pijacu. Prodavali su sitan "švapski" sir, pavlaku i sveže mleko. Kako su to radili godinama, umorili su se, a mlađi nisu bili zainteresovani za ovaj vid prerade i prodaju.
– U selu su ostala samo tri govedara, a na pijacu mlečne prerađevine nosi samo jedan farmer, kaže Đenga.
Geza se bavi i tovnim govedarstvom. Trenutno je u štali sedmoro teladi, koju će toviti godinu i po, a bikovi se tove dok ne dostignu težinu oko 600 kilograma. Iako je ovo mnogočlana porodica – tri generacije žive zajedno i svi su uključeni u posao – ipak posla ima puno i moraju dodatno da angažuju radnike. Nažalost, stalnih radnika nema, a sezonski se danas teško nalaze. Posla u štali ima puno, a i na njivi.
Svako jutro čisti se štala i izvlači stajnjak. Godišnje se izvuče oko 150 tona, a sve to treba s jeseni rasturiti po njivi. Đenga, Geza i Atila obrađuju 75 hektara oranica. Najviše gaje detelinu, suncokret, ječam, ovas, kukuruz. Pšenicu su jesenas posejali na 10 ha. Odlučili su se za setvu pšenice, a ne uljane repice, jer ona na ovim prostorima teško uspeva.
Kako kaže Geza, razlog je što u avgustu, kada je setva, ovde nema kiše. Zemljište je suvo i setva se ne isplati.
U ovom domaćinstvu uvek ima planova, samo je pitanje da li su ostvarivi. Tako Geza podseća da je ovo selo koje želi da ide napred. Na početku novog milenijuma u selu je formirana stočarska zadruga, prvenstveno za otkup goveda. Početak je bio lep ali, nažalost, poštene farmere su izigrali nakupci, koji nisu poštovali fer-plej pravila i zadruga se ugasila pre jednu deceniju, a posledice se i danas osećaju.
Zato je Gezi važno da održe proizvodnju na ovom nivou, jer se tu dobro snalaze i za njega je to poznat teren. Svakako da bi Geza voleo da bar neko od njegovih troje unuka ostane na porodičnom ognjištu nastavljajući posao koji se ovde prenosi s kolena na koleno. Vreme će pokazati da li će se ta želja ispuniti. Do tada, radiće najbolje što umeju, verujući u ono što rade i za šta su predodređeni.
Tamara Gnip
BONUS:
