Uz dedu i oca, Marko Gagić je još odmalena zavoleo poljoprivredu. Posle završenog školovanja vratio se u svoje Dobrinci i danas obrađuje 150 hektara, od kojih je 50 u njegovom vlasništvu. Veran je tradicionalnim ratarskim kulturama – šećernoj repi, pšenici, suncokretu, soji i kukuruzu, ali se struktura setve poslednjih godina menja u skladu sa vremenskim prilikama.
Soji još uvek veruje
Od soje Marko ne odustaje, iako već nekoliko godina ova kultura ne rađa onako kako se od nje očekuje. Prinosi su znatno smanjeni, pa je soja sve manje zastupljena u ataru Dobrinaca. Ipak, Gagić joj i dalje veruje, a seje je uglavnom u blizini kanala, gde ima više vlage i veće šanse da izdrži sušne periode.
Seća se i godina kada je soja davala dobre prinose, a nije izostajala ni zarada, pa smatra da joj još ne treba zatvoriti vrata.
Pšenica je ove godine zauzimala 20 hektara, a prosečan prinos iznosio je 7,2 tone po hektaru, što je manje nego prošle godine. Prema Gagićevim rečima, u njegovom ataru bolje su prošla niža zemljišta, kojima su pogodovale podzemne vode i prolećne padavine. Na severnijim i višim parcelama prinos je bio nešto slabiji.
Celokupan rod pšenice Marko je predao u silos i sada čeka povoljniju cenu.
– Dobro bi bilo da otkupna cena bude između 24 i 25 dinara, kako bismo bar malo pokrili troškove proizvodnje – kaže Gagić.
Žetveni ostaci ostaju na njivi
Marko posebnu pažnju posvećuje zemljištu, jer je svestan da se njegov kvalitet ne može očuvati bez odgovornog odnosa prema njemu. Žetvene ostatke ne pali, već ih zaorava i koristi za obogaćivanje zemljišta.
Kao i prethodnih godina, nakon žetve ostavio ih je na parcelama. Pošto su se pojavili korovi, uslediće primena totalnog herbicida, a potom i mikrobiološkog preparata koji ubrzava razgradnju biljnih ostataka i doprinosi stvaranju humusa. Oko mesec dana nakon tretmana njiva se istanjira, a ostaci se unesu u zemljište.
Na ovaj način povećava se plodnost zemljišta, a istovremeno čuva jedan od najvažnijih resursa za buduću poljoprivrednu proizvodnju.
– Vodim računa o zemljištu i uzorkujem ga. Obavezno, u saradnji sa stručnjacima koji se bave mineralnim đubrivima, radimo i mapiranje većih parcela kako bismo srazmerno potrebama zemljišta obezbedili i odgovarajuće prinose – kaže Marko Gagić.
Suncokret zauzima sve više mesta
Vremenske prilike poslednjih godina sve više utiču na izbor kultura. Suncokret se pokazao kao otporniji na novonastale klimatske uslove, pa, iako Dobrinci nisu tradicionalno suncokretarski kraj, ova kultura dobija sve značajnije mesto u setvenoj strukturi.
To potvrđuje i ovogodišnja proizvodnja na Gagićevim njivama. Površine pod suncokretom povećao je na 30 hektara, dok je kukuruz posejan na 50 hektara. Kod kukuruza se opredelio za ranije hibride.
– Za sada kukuruz izgleda bolje nego prošle godine, čak za oko 20 odsto. Količina kiše koja je pala tome je dosta doprinela, a prijaju mu i hladnije noći i jutra – kaže Gagić.
Razmišlja se i o uljanoj repici
U Dobincima se stalno traže najbolja rešenja za proizvodnju, pa se razmišlja i o uvođenju uljane repice u setvenu strukturu. Parcela za ovu kulturu već bi trebalo da se pripremi, a ukoliko bude dovoljno padavina, možda će se uskoro i dobrinački atar zažuteti od cvetova uljane repice.
Ipak, kultura kojoj su Sremci ostali verni, pa tako i Marko Gagić, jeste „kraljica polja“ – šećerna repa. Prošle godine upravo ona bila je najbolja kultura, pa joj Gagić i dalje veruje. Ove godine povećao je površine sa 50 na 54 hektara.
Usev trenutno lepo izgleda, a pogoduju mu i hladnije noći. Uskoro počinju i prve predkampanjske analize slatkog korena.
Voda postoji, ali zalivanje nije isplativo
Dobrinci su tradicionalno povrtarsko selo, pa u ataru ima dosta iskopanih bunara. Ipak, to ne znači da je navodnjavanje ratarskih kultura ekonomski opravdano.
– Uprkos tome što ovde ima dosta bunara, zalivanje ratarskih kultura nije isplativo. Preskupo je, posebno kada se uzmu u obzir cene goriva – ukazuje Marko Gagić.
Zato se prilagođavanje proizvodnje vremenskim prilikama nameće kao jedno od najvažnijih pitanja za budućnost.
Poštuje prirodu, ali se i osigurava
Marko se trudi da smanji negativan uticaj klimatskih promena, ali i da se od njihovih posledica zaštiti koliko god je moguće. Zato svoje useve osigurava od grada i požara.
Kao starosedelac dobro poznaje ćudi prirode. Zna da ona ume da bude nepredvidljiva, ali i izdašna. Zato se trudi da sa njom živi u skladu, da je poštuje i da sačuva zemljište koje mu omogućava da od svog rada živi.
Jer, kako pokazuje i iskustvo iz njegovih njiva, u savremenoj poljoprivredi priroda je i dalje jedan od najvažnijih učitelja.
T. Gnip
Foto: G. Mulić
Slikа:
Projekat „Ekološke prakse u Rumi: Dobro za prirodu, dobro za ljude“ je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Ruma. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
