U okviru inicijative "Svet hoće domaće" USAID Projekta za konkuretnu privredu 21. aprila održan je četvrti po redu onlajn panel pod nazivom "Industrija hrane i ugostiteljstvo: trenutno stanje u HoReCa sektoru". Panel je organizvoan kako bi se spoznali problemi onih čiji opstanak u mnogome zavisi od HoReCa sektora. Govorilo se o tome kako opstaju proizvođači zavisni od obustavljenog HoReCa tržišta, kako se prilagođavaju trenutnoj situaciji, kako posluju vinari u doba krize, kako sanirati gubitke uzrokovane zatvaranjem ugostiteljskih objekata, ali i šta kažu distributeri i ugostiteljski sektor.
Pandemija nastala kao posledica COVID-19 virusa, uticala je na sve privredne grane, a nije zaobišla ni turističke subjekte odnosno hotele, restorane i kafee koji su vreme vanrednog stanja zatvoreni izuzimajući one koji rade dostavu hrane. Proizvođači hrane i pića kao i distributeri proizvoda potrebnih za funkcionisanje sektora HoReCa su sa prestankom rada ovih objekata potpuno ili u značajnom obimu zaustavili plasman svojih roba.
Da situacija u ugostiteljstvu trenutno nije nimalo prijatna potvrdio je vlasnik restorana Franš i predsednik Opšteg udruženja ugostitelja Beograd
Nikola Dimitrijević. Kako je napomenuo ugostiteljski objekti su sada u situaciji kada moraju da smanje troškove na minimum i da pokušaju da zadrže ljude kao i da sačuvaju posao. To je u ovoj sitaciji veoma teško i moguće samo ako imaju nešto ušteđenih sredstava. Kao drugo rešenje, Dimitirjević je naveo korišćenje kredita od poslovnih banaka koji su povoljniji nego one koje privrednicima nudi država. Iako je kamatna stopa poslovnih banaka 3% što znači da je veća za 2% u odnosu na kredit države, Dimitrijević kredit poslovnih banaka ocenjuje kao povoljnijim iz razloga što nema ograničenja u smislu otpuštanja radnika i plaćanja "penala" ako korisnik kredita ne ispuni sve uslove.
Dejan Nogić,predsavnikCORP JVJV kompanije za trgovinu i distribuciju hrane i pića u HoReCa segmentunapomenuo je da je i posao ovog preduzeća izuzetno pogođen novonastalom krizom.
-Ovaj posao iziskuje jako puno troškova. Nemoguće je kada je sve stalo iz budžeta firme srediti sve, rekao je Nogić i napomenuo da bi se sačuvao kvalitet rada kompanije potreban je veliki broj ljudi, a veliko je pitanje kako sačuvati sada radnu snagu. Nogić je naglasio da je trenutno stanje moguće maksimalno izdržati još oko mesec dana.
Mnogi proizvođači u plasmanu robe, to jest ostvarivanju dobiti zavise upravo od HoReCa sektora. Kako je istakla vlasnica "Urbanih farmera" proizvođača mikrobilja iz Beograda Jana Mitrović i njihovi proizvodi, klice žitarica, jestivo cveće koje se koristilo za dekoraciju hrane plasirano je upravo kroz restorane čijim zatvaranjem je zaustavljena i distribucija. Mitrović smatra da će usled potrebe za smanjivanjem troškova restorani i kada se otvore prvo njima otkazati saradnju, s obzirom da korišćenje nihovih proizvoda spada u kategoriju luksuza. Ono što olakšava novonastalu situaciju za "Urbane farmere" jeste proizvod nastao neposredno pre krize, a to je sok od spelte koji nije namenjen za HoReCa sektor.
i vinarija "Doja" iz Topličkog regiona nije u zavidnoj situaciji kao i druge vinarije kada je u pitanju plasman vina. Vinarija "Doja", kako je objasnila marketing menadžer Mina Todić, kada je počinjala sa radom, pre 5 godina 95% svojih proizvoda je plasirala upravo preko HoReCa sektora što je i bio put do potrošača. Vremenom se udeo plasmana kroz ovaj sektor smanjivao ali je i dalje značajan, oko 50%, dok se ostatak plasmana ostvaruje ritejl prodajom i kroz vinoteke. Prednost vinara je što vino nije kvarljiva roba. Kako je istakla Todić vinogradarstvo je veoma zahtevna proizvodnja, a poslovi koji zahtevaju i značajan broj radnika u vinogradu su u punom jeku. Sigurno je da je trenutno zančajno smanjen priliv sredstava koji su neophodni za pokrivanje tekućih troškova, pa i onih koji se odnose na angažovanu radnu snagu.
Aleksandar Gligorijević, vlasnik Srberry sokova, porodične kompanije visokokvalitetnih sokova iz Kosjerića kaže da se plasman proizvoda ostvarivao 75% u HoReCa sektoru, online prodaji 15% i 10% kroz prodavnice zdrave hrane. Plasman od 75% je ostvarivan u najvećim turističkim centirma u Srbiji i od kad su turističko-ugostiteljski objekti prestali sa radom zaustavljena je i potražnja za robom. Gligorijević je napomenuo, da kada se govori o funkcionisanju kompanije kao problem vidi i naplatu. Kako je rekao, od uvođenja vanrednog stanja pa do juče kada je održan panel, od 107 ugostiteljskih radnji s kojima sarađuje niko nije uplatio ništa. Novonastala situacija je jedino doprinela rastu online prodaje i to za oko 2,6 puta na nedeljnom niovu.
Ono što se očekuje uskoro, popuštanjem bezbednosnih i zdravstvenih mera jeste najpre otvaranje kafea i restorana, a kasnije i hotela. Sigurno je, kako se čulo od panelista je da će ovi objekti raditi najverovatnije pod određenim uslovima koji će podrazumevati poštovanje distance između gostiju i nošenje maski, ali ostaje da se sve vidi. Sigurno je i da su ljudi željni druženja i izlazaka na prijatna mesta kao što su ugostiteljski objekti što ostavlja nadu za oporavak sektora, ali po mišljenju Dimitrijevića oporavak se može očekivati tek za godinu dana.
Bez obzira na ne beš optimističnu trenutnu sliku u HoReCa sektoru, Dejan Ranđić moderator panela kao tračak nade navodi da će ove godine srpski turista konačno upoznati Srbiju, s obzirom da se ne očekuje letovanje na destinacijama u inostranstvu. To je šansa za srpski turizam, za HoReCa sektor. Da iskoriste ovu šansu spremni su i učesnici panela kako se čulo, mada među njima ima i onih koji smatraju da se ovog leta puno građana neće odlučiti za bilo kakav odmor i da sledi stezanje kaiša.
M.Antanasković
