660bfc58aba8da63d7d5ca581712220538846.webp)
Aronija je biljka koja je kod nas postala poznata pre nekoliko decenija, pre svega zbog svojih lekovitih, antioksidativnih svojstava. Mnogi ljudi koji su imali problema sa imunitetom ili oporavkom posle bolesti hvalili su svojstva ove biljke, pa je njena popularnost rasla. U prvo vreme plodovi, a posebno sok napravljen od aronije, bili su veoma skupi. To je bilo razumljivo, jer nije bilo dovoljno proizvođača ni zasada. U međuvremenu, vođeni idejom o dobroj i brzoj zaradi, pojedini proizvođači podigli su zasade. Ubrzo se aronija, kako se u jednom momentu činilo, mogla naći na svakom koraku, pa je, razumljivo, opalo interesovanje za njen uzgoj. Opstali su samo uporni i posvećeni. Jedan od njih je Dragan Sretenović iz sela Tolić kraj Mionice. Njegova porodica i on aroniju gaje po organskim principima na oko tri hektara i prerađuju je u matični sok.
– Proizvodnja i prerada aronije mojoj porodici je osnovno zanimanje. Ovim poslom bavimo se skoro 15 godina. Aroniju proizvodimo po organskim principima od samog početka, što nije bilo naročito zahtevno, jer je ova biljka veoma otporna prema uslovima sredine i patogenima. Odnedavno smo ušli i u sertifikovani sistem organske proizvodnje, objašnjava Dragan.
Sretenovići prave matični sok od aronije, a Dragan kaže da se nekada, dok nisu bila dovoljno poznata lekovita svojstva ove biljke, sok koristio u industriji za bojenje soka od borovnice. Porodica Sretenović matični sok od aronije izrađuje postupkom hladnog ceđenja bez ikakvih dodataka. Sok se zatim prirodno pasterizuje i flašira, etiketira i ide u distribuciju.
– Sok prodajemo u marketima, prodavnicama zdrave hrane, a imamo i svoju prodavnicu u Beogradu u Balkanskoj ulici. Osim soka prodajemo i zdrave keksiće zaslađene stevijom, koje pravi moja supruga. Naši kupci već znaju kako se sok od aronije upotrebljava i kakva su njegova svojstva. Najčešće ga kupuju oni koji žele da poprave krvnu sliku, pre svega nivo gvožđa, oni koji su imali operaciju, hemoterapiju ili im je iz bilo kog razloga pao imunitet, kaže Sretenović.
Prisećajući se svojih početaka u gajenju aronije, naš sagovornik kaže da je u nasledstvo dobio dedovinu i da je želeo da se na toj zemlji bavi nekom proizvodnjom koja ne zahteva veliko angažovanje. U to vreme živeo je u gradu, a aroniju je izabrao kao biljku koja ne traži preveliku negu. Vremenom mu je ova biljka ukrala srce, pa se preselio na dedovinu i tu počeo da živi i radi. Danas, osim proizvodnje aronije, keksa bez šećera, njegova porodica nudi usluge seoskog turizma. Dragan radi i kao turistički vodič, koji turistima rado otkriva turističko i istorijsko nasleđe mioničkog kraja.
Odnedavno ova porodica je sa svojim delatnostima deo prvog Biodistrikta koji je formiran u našoj zemlji, ali i u regionu. Reč je o organizaciji po uzoru na slične u svetu, koja okuplja lokalne proizvođače, institucije, udruženja, turističke organizacije, ugostitelje, kupce u cilju što efikasnijeg korišćenja potencijala određenog kraja i upravljanja resursima.
–Deo sam Biodistrikta, a ovaj pojam nije striktno definisan. On predstavlja jedan način kako ljudi sa sličnim idejama mogu da se povežu i prosperiraju tako što će organizovati neku zajedničku proizvodnju, slediti principe zdravog načina života.Za nas proizvođače to konkretno znači da imamo podršku, razmenjujemo iskustva, stičemo znanja i veštine kako naš način života i proizvodnje možemo ekonomski da verifikujemo, objašnjava naš sagovornik.
Dragan kaže da je cilj Biodistrikta da neguje organski način proizvodnje,ali tako da on bude održiv. To je glavna ideja biodistrikta i pokazala se veoma uspešnom, pogotovo u Italiji,koja ima veliki broj ovakvih organizacija i svaka je autentična i prepoznatljiva po svojoj ponudi. Najvažnije je da članovi Biodistrikta mogu da žive od svog rada, a pri tome poštuju sve principe zaštite životne sredine i proizvodnje zdrave hrane. Posmatajući primer Dragana Sretenovića, ali i drugih proizvođača koji su deo prvog srpskog Biodistrikta, nema razloga da kod nas bude drugačije.
A.Milić
