Srbija ima dugu tradiciju poljoprivredne sile, ali se današnja slika bitno razlikuje od one iz perioda Jugoslavije. Dok smo nekada dominirali regionalnim tržištem i obezbeđivali do 80% hrane za zajedničku državu, danas se suočavamo sa paradoksom, plodnom zemljom bogata zemlja sve više zavisi od uvoza osnovnih namirnica.
Gubitak fokusa na stočarstvo i finalne proizvode
Nekadašnji izvozni adut, poput mesa i mesnih prerađevina, praktično je nestao sa liste prioriteta. Danas, umesto da svetskom tržištu nudimo gotove proizvode, mi uvozimo mleko i meso, dok izvozimo isključivo sirovine.
Agroekonomista Milan Prostran upozorava da je ključni problem upravo u "nedostatku finalizacije". Izvozimo pšenicu, kukuruz i soju, bazične sirovine na kojima druge zemlje ostvaruju profit daljom preradom.
Problem: Prodajemo jeftinu sirovinu, kupujemo skup finalni proizvod.
Posledica: Dodata vrednost ostaje van granica Srbije.
Ambicije vs. Realnost: Izvoz u Kinu i Indiju
Iako se često govori o proboju na tržišta poput Kine ili Japana, stručnjaci su skeptični. Srbija, kao mala zemlja, trenutno nema dovoljne proizvodne kapacitete da zadovolji apetite tako velikih ekonomija. Bez ozbiljne strategije i ukrupnjavanja proizvodnje, ovi planovi ostaju više na nivou želja nego realne ekonomije.
Propadanje prerađivačke industrije i vinski sektor
Sever Srbije (Vojvodina) nekada je bio centar prerađivačkih pogona za voće i povrće. Danas je ta infrastruktura desetkovana. Slična situacija je i u vinogradarstvu:
Nekada: Preko 110.000 hektara pod vinogradima i izvoz tehnologije u Kinu.
Danas: Svega oko 18.500 hektara.
PROČITAJ JOŠ: IMAĆEMO VEĆU PONUDU DOMAĆEG VOĆA
Iako niču moderne male vinarije, one po obimu proizvodnje ne mogu da nadomeste nekadašnje gigante poput "Navipa".
Statistika koja opominje
Iako Srbija i dalje beleži suficit u trgovini hranom, on se topi.
Početak 2000-ih: Izvoz od 3,1 milijardu evra uz suficit od 2 milijarde.
Danas: Izvoz oko 3 milijarde, ali je uvoz drastično skočio (preko 2 milijarde).
Poljoprivreda vs IT sektor
Često se u javnosti poredi uspeh IT sektora sa poljoprivredom. Iako IT beleži impresivne brojke, stručnjaci podsećaju da se ova dva sektora ne smeju direktno porediti. Dok je IT motor moderne ekonomije, proizvodnja hrane je strateško pitanje opstanka, naročito u svetu gde resursi poput vode i hrane postaju ključni geopolitički faktori.
PROČITAJ JOŠ: ZEMLJIŠTE U VOJVODINI NAJSIGURNIJA INVESTICIJA
Budućnost srpskog agrara zavisi od tri stuba:
-Modernizacija proizvodnih procesa.
-Obnova prerađivačkih kapaciteta (da ne prodajemo samo sirovo zrno).
-Dugoročna strategija koja neće zavisiti od političkih promena.
Srbija i dalje ima potencijal, ali je neophodno da ponovo nauči kako da "oplemeni" svoje prirodno bogatstvo pre nego što ga pošalje u svet.
