Na Danu polja jesenjih kultura koji je organizovala PSS Zrenjanina svi su se složili da proizvođače suncokreta i kukuruza očekuje rodna godina. Poljoprivrednici su na 72 hektara mogli da vide oglede suncokreta, kukuruza, soje i šećerne repe.
- Ova godina je na području Srednjobanatskog okruga koji pokriva naša služba dobra za ratarske kulture. Odmah nakon setve imali smo određenu količinu padavina koja je doprinela da biljke brzo klijaju i niču, da ubrzano prolaze kroz sve fenološke faze. Žetva suncokreta je u toku, očekuje se da će uskoro početi i žetva kukuruza i soje, rekla je Kristina Salapura, direktorka PSS Zrenjanin.
Ovo je potvrdila i Zorica Rajačić, savetodavac za ratarstvo u PSS Zrenjanin.
- Žetva suncokreta počela je 10-15 dana ranije u odnosu na uobičajne rokove, tačnije pre 10. avgusta. Prinosi su od 3,2 do četiri tone po hektaru. Potrebe biljaka za vodom su zadovoljene i sada bi jedan period bez padavina dobro došao kako bi počelo sazrevanje i otpuštanje vlage zrna, dodala je Rajačić.
Ona je napomenula da je naša najzastupljenija žitarica, kukuruz, takođe ubrzano prolazila faze razvoja, tako da je cvetanje počelo još krajem juna i početkom jula. To znači da je oplodnja obavljena pri optimalnim temperaturama, a to su glavni preduslovi za dobar rod.
Iz ugla Prognozno-izveštajne službe ocena stanja ratarskih kultura je da se očekuju visoki prinosi kukuruza koji će imati veoma nizak procenat oštećenja od kukuruznog plamenca, što znači da neće biti ni bolesti na klipu. Ove godine kukuruzi su mnogo brže sazreli tako da su ovojni listovi klipa bili dosta tvrdi i kukuruzni plamenac nije mogao da pravi veće štete. Kada se govori o suncokretu, prinosi su iznenađujuće dobri jer je tokom vegetacije, od faze butonizacije do faze cvetanja, bilo dosta padavina.
- Kod šećerne repe problem su stvarali meteorološki uslovi koji nisu najpovoljnije delovali na ovaj usev. Iz tog razloga došlo je do intenzivnijeg širenja cerkospore, a u kasnijim fazama javilo se žutilo na listu. Ovakve biljke smo dali na anlizu kako bi se ustanovilo da li je reč o bakteriozama, virozama ili je reč o nedostatku elemenata. Zbog početnog žutila šećerna repa kasnije odbacuje takve listove i na njima se prvenstveno pojavljuje alternarija i sada imamo gumozne repe, koje su ostale bez lisne mase i kod kojih polako počinje retrovegetacija. Pored svega, može se reći da će ova godina, kada se govori o prinosima slatkog korena biti relativno dobra uz rod od 60.000 kilograma po hektaru, rekla je Snežana Parađenović iz PIS Zrenjanin.
J. Bajšanski
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)