Nezapamćeno toplo i sušno leto znatno će umanjiti prinose primarnih poljoprivrednih kultura – kukuruza, soje i suncokreta. Ovakve ekstremne vremenske prilike mogle bi da podstaknu poljoprivrednike da menjaju svoje dosadašnje prakse, započnu setvu što ranije i koriste najnovije hibride koji su stvoreni upravo za uslove već izmenjene klime.
Žetva kukuruza je trenutno u toku, pa je još rano za precizne procene prosečnih prinosa, ali je gotovo izvesno da će količina kukuruza biti manja od prosečnih 4,5–5 tona po hektaru. Već se može izračunati da će zbog nižeg prinosa gubitak iznositi između 400 i 500 miliona dolara, uprkos tome što se kukuruz još žanje. Ipak, Branislav Gulan, agroekonomski analitičar, smatra da, iako će kukuruza biti manje, to ne treba da izaziva zabrinutost, jer će, prema njegovim procenama, Srbija imati višak od oko 1,3 miliona tona čak i u sušnoj godini. On napominje da nemamo dovoljno stoke koja bi potrošila taj kukuruz, pa će većina završiti u izvozu, uz napomenu da je kukuruza ostalo i od prošlogodišnje žetve.
4,5-5 tona po hektaru kukuruza ove godine
Autor fotografije: Goran Mulić
Što se tiče ostalih poljoprivrednih kultura, Gulan ističe da je rano davati tačne procene o finansijskim gubicima, ali je izvesno da će prinosi svih poljoprivrednih proizvoda biti manji za 30 do 40 odsto u poređenju sa prosečnim godinama. Uprkos tome, Gulan smatra da ni to ne treba da izaziva preteranu brigu, jer Srbija tradicionalno proizvodi dovoljno hrane za domaće potrebe i izvoz, pa će tako biti i u ovoj, nezapamćeno sušnoj i toploj godini. Podseća da je Srbija u prosečnim godinama beležila oko 20 miliona tona svih poljoprivrednih proizvoda. Kako će nas ovogodišnja suša koštati preko milijardu evra. Prema njegovim rečima, samo šteta od smanjenog prinosa u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu iznosiće više od milijardu evra, a konačna šteta će biti i veća kada se uzme u obzir da poljoprivredni proizvodi nakon prerade vrednuju više nego sirovine.
Kada je reč o suncokretu, sa njiva stižu podaci o vrlo varijabilnim prinosima, gde se na nekim parcelama beleže odlični rezultati od preko dve tone zrna po jutru. Prosečan prinos u poslednjih deset godina kretao se od 2,9 do 3 tone po hektaru, dok je prošlogodišnji prinos bio nešto niži, 2,7 tona. Očekuje se da ove godine neće biti značajnih razlika u prinosima u odnosu na prošlogodišnju žetvu. Prema dr Vladimiru Mikliču sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, suncokret izgleda odlično na mnogim parcelama, zahvaljujući ranijoj setvi, ranim hibridima i primenjenoj agrotehnici. On smatra da će suncokret pokazati da je u ovakvim agrometeorološkim uslovima biljka koja daje najstabilniji prinos u poređenju sa drugim prolećnim kulturama, iako se žetva odvija sporije nego što se očekivalo.
Soja najviše pogođena vremenskim neprilikama
Autor fotografije: Goran Mulić
Što se tiče soje, ova kultura je najviše pogođena nepovoljnim vremenskim uslovima, te su ratari pretrpeli najveće gubitke. Na nekim parcelama, prinosi iznose svega stotinu kilograma po hektaru. Dr Vojin Đukić sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ističe da su izveštaji s terena vrlo zabrinjavajući, jer je rod toliko mali da se poljoprivrednicima ne isplati ni kombajniranje. Konačne procene prinosa soje biće poznate tek po završetku žetve, dok će poljoprivrednici sami moći da izračunaju gubitke, budući da se institut ne bavi takvim proračunima. Ovog leta, klimatski uslovi su podjednako negativno uticali na sve hibride soje i rokove setve, osim u području Podunavlja u Mačvi, gde su prinosi nešto bolji. Nasuprot tome, regioni gde se soja najviše gaji, kao što su okolina Novog Sada, Sombora i Vrbasa, beleže znatan pad prinosa.
Prošle godine, soja je bila posejana na 165.000 hektara, sa prosečnim prinosom od tri tone po hektaru, prema podacima Poslovne zajednice „Industrijsko bilje“. Ove godine, procenjuje se da je soja posejana na površini između 150.000 i 180.000 hektara.
Izvor: Dnevnik
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)