Srbija je prošle godine izvezla ruža u vrednosti 2,5 miliona evra, a prema ocenama evropskih stručnjaka, naša zemlja i jug Francuske najbolja su podneblja za gajenje ove vrste cveća. Da bi se srpski proizvođači cveća i ukrasnog bilja bolje pozicionirali na svetskom tržištu i povećali izvozni učinak, neophodni su dodatni podsticaji, veći zasadi i najsavremenije tehnologije proizvodnje, ističe Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS).
-Najznačajniji regioni za proizvodnju cveća i ukrasnog bilja su sever Vojvodine, okolina Šapca, Ljiga, Trstenika, Kruševca, Sremčice i Velike Drenove, kaže Bogunović uz napomenu da su Srbija i jug Francuske najbolja podneblja u Evropi za gajenje ruža, jer imaju skoro identičnu mikroklimu, veliki broj sunčanih dana i kvalitetno zemljište.
Takođe je podsetio da je resorno ministarstvo poljoprivrede na predlog članica Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja PKS, usvojilo nekoliko inicijativa koje se odnose na subvencionisanje proizvodnje ruža i regulisanje statusa proizvođača cveća. To će, po rečima Bogunoviča, doprineti bržem razvoju ove grane privrede i većoj spoljnotrgovinskoj razmeni.
Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene Srbije sa svetom cveća i drugog ukrasnog bilja u 2020. godini dostigla je 19,4 miliona evra. Srbija je u svet izvezla 2,7 tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti 4,2 miliona evra, a uvezla za nešto više od 15 miliona evra ili 6,7 tona .
Najviše cveća izvozi se u Evropsku uniju, 51 odsto ukupnog izvoza, zatim u Rusiju, Belorusiju i Kazahstan. Petina izvoza plasirana je na tržišta CEFTA regiona.
Najviše cveća Srbija uvozi iz EU i to iz Holandije, Italije i Slovenije, ali i sa afričkog kontinenta iz Etiopije i Kenije. Najviše se uvoze sadnice orhideja, zumbula, narcisa i lala i sečeno cveće poput hrizantema, ljiljana i ruža iz Holandije.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)