Porodica Paunesku iz Torka kod Žitišta ove godine uzgaja šećernu repu na 24 hektara. Braća Paunesku aktivno se bave ovom proizvodnjom još od 2003. godine, dok su pre toga pomagali ocu i dedi. Tokom godina, ozbiljno su ulagali u sve što je potrebno kako bi njihova proizvodnja bila na najvišem nivou, uključujući i ulaganja u neophodnu mehanizaciju. Počeli su s dvorednom vadilicom, dok sada poseduju sopstveni kombajn marke Holner.
Međutim, ove godine pretrpeli su značajne gubitke u proizvodnji, koja je često nazivana "kraljicom ratarskih useva". Razlozi za to su mnogobrojni – niski prinosi, visok procenat truleži, pojava gumoze, velika ulaganja i garantovana cena od 47 evra po toni, koja nikako ne može nadoknaditi troškove. Takođe, tu je i visoka cena zakupa zemljišta.
– Prošle godine smo prošli kroz brojne teškoće, a ove godine smo potpuno devastirani. Razumemo da klimatske promene igraju veliku ulogu u ovim problemima, jer su jedan od razloga zbog kojih imamo puno truleži u repi. Prinos je ispod svakog očekivanja, svega 15 tona po katastarskom jutru plative repe, što je izuzetno loše, jer biljka ne može za dva meseca da nadoknadi ono što joj je potrebno pet meseci – kaže Oliver Paunesku.
Postavlja se pitanje da li će šećerna repa moći da opstane u suvom ratarenju na području Srednjeg Banata u narednim godinama?
Autor fotografije: Goran Mulić
Prema rečima stručnjaka iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, a kako je objavljeno na sajtu Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja (PIS), poslednji dobar prinos šećerne repe banatski proizvođači su ostvarili 2020. godine. U 2022. godini, zbog sve većeg prisustva truleži na korenu repe, prinosi su bili prosečni, ali nisu mogli da se porede sa rezultatima iz Bačke.
– U 2023. godini, površine pod šećernom repom su povećane, a u proizvodnju su se uključili i oni proizvođači koji do tada nisu gajili repu. Nažalost, u julu te godine pojavili su se ozbiljni problemi s gumozom i truleži na korenu, što je dovelo do velikih gubitaka u prinosu. Bilo je parcela s kojih repa uopšte nije vađena – navode stručnjaci iz PSS Zrenjanin.
Prema informacijama sa sajta PIS-a, tokom 2024. godine problemi s gumozom su uočeni i stručnjaci rade na njihovom rešavanju, jer ova bolest postaje sve prisutnija i predstavlja ozbiljan ograničavajući faktor u proizvodnji šećerne repe kod nas.
Prolećni usevi šećerne repe su dobro sklopili redove, a broj biljaka po jedinici površine bio je zadovoljavajući. Uočene su manje štete od repine i kukuruzne pipe. Količina padavina tokom aprila bila je manja, ali su biljke to uspešno prevazišle zahvaljujući padavinama iz marta, koje su omogućile dobar razvoj lisne mase i korena. Takođe, nije bilo većih problema ni zbog naglog pada temperature krajem aprila. Padavine u maju pogodovale su daljem razvoju biljaka.
Posle sklapanja redova, patogen koji izaziva sivu pegavost lista šećerne repe (Cercospora beticola) povremeno je imao povoljne uslove za razvoj, što je zahtevalo primenu hemijskih mera zaštite. Broj tretmana zavisio je od mnogih faktora, kao što su sortiment, navodnjavanje i izbor fungicida.
– Na zaštitu od cerkospore najviše su uticale izuzetno visoke temperature tokom drugog dela vegetacije. U suvim uslovima došlo je do sušenja i odbacivanja listova, kao i do retrovegetacije, što je ograničilo pojavu simptoma cerkospore – ističu u PIS-u.
U usevima šećerne repe primećeni su i simptomi gumoze, bolesti koju izaziva fitoplazma Stolbur (Candidatus Phitoplazma solani). Prelet cikada koje prenose ovu bolest registrovan je krajem maja i početkom juna. Proizvođači koji su u ovom periodu primenili insekticide imali su manji procenat biljaka sa gumoznim korenovima, dok su na parcelama bez insekticidnog tretmana simptomi bili znatno izraženiji.
Konačan procenat biljaka sa simptomima gumoze je značajan, ali manji nego prethodne godine, kao i procenat korenova sa simptomima ugljaste truleži (Macrophomina phaseolina).
Na stanje useva šećerne repe značajno su uticali visoke temperature i nedostatak padavina tokom letnjih meseci (jun, jul i avgust), što je dovelo do fiziološkog odbacivanja listova, retrovegetacije i smanjenog rasta korena. Još jedan ozbiljan problem u Srednjem Banatu predstavlja pojava repne korenove vaši (Pemphigus fuscicornis), koja je imala povoljne uslove za razmnožavanje tokom leta. Ova štetočina izazvala je velike štete, posebno u usevima pod suvim ratarenjem, navode stručnjaci.
Pored povoljnih vremenskih uslova, prisustvo korova, poput pepeljuge i lobode, dodatno je pogoršalo situaciju, jer su i oni domaćini ovoj štetočini. Na mnogim parcelama uočene su "oaze" u kojima je usev drastično opao kao posledica napada korenove vaši. Poslednji veći napad ove štetočine zabeležen je 2017. godine.
Pozitivna vest za proizvođače šećerne repe ove godine je raniji početak vađenja, koje je započeto 15. avgusta. Duži ostanak useva na parcelama, posebno u suvim uslovima, bio bi poguban za prinos i kvalitet zbog prisustva gumoze i truleži.
– U narednom periodu, gajenju šećerne repe treba pristupiti planski. Pre svega, potrebno je razmotriti da li je u uslovima suve obrade zemljišta moguće uspešno gajiti ovu kulturu – zaključuju stručnjaci PSS Zrenjanin.
Pored toga, važno je pažljivo birati parcele, poštovati plodored, pravilno obrađivati zemljište, izabrati odgovarajuće preduseve, unositi hraniva i birati pravu sortu. Takođe, potrebno je redovno pratiti stanje useva tokom cele vegetacije, poznavati biologiju patogena i cikluse razvoja štetočina, kako bi se pravovremeno primenile hemijske mere zaštite i pravilno izabrali pesticidi.
Izvor: eKapija
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)