Bezmalo dvomesečna aktuelna suša nanela je ovog leta veliku štetu usevima poljoprivrednika, ne samo u Srbiji, već i u celom regionu. Gubitak u prinosima već je ogroman, a prema prvim procenama Privredne komore Srbije, ukupna šteta na ratarskim kulturama u Srbiji, koje su najviše nastradale, biće više stotina miliona evra veća. Voće i povrće je u nešto boljoj situaciji, ali suša je i tu uzela danak, pa će, usled plodova koji su sprženi od ožegotina i dehidrirani, nemalu štetu imati i voćari u povrtari.
- Za poslednjih 20 godina ovo je sedma suša koja je pogodila poljoprivredu i useve poljoprivrednika u Srbiji. Svakako, po razmerama nije najveća, ali učestalost i intenzitet suše nisu za potcenjivanje, s obzirom na to da se ova prirodna pojava u proseku događa svake treće godine, kaže agroanalitičar Žarko Galetin, dodajući da nadležni državni organi moraju da iznađu način da se izbore, ne samo sa sušom, već i sa sveprisutnim klimatskim promenama, koje negativno utiču na prinose u poljoprivredi.
Sušni period u julu, a evo sada i u avgustu, najviše je uticao na to da prinos kukuruza bude za 30-50 odsto manji od očekivanog. Gotovo ista situacija je i kod soje, šećerne repe, a dobrim delom i suncokreta. Jedan od vodećih stručnjaka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, dr Goran Bekavac, kaže da je ovo jedna od najtežih godina za kukuruz.
- Već nedeljama u kontinuitetu imamo tropske dane i noći, a kako pripadamo umerenoj klimatskoj zoni, jasno je da se nešto ozbiljno poremetilo. Stanje na većini parcela je loše, s obzirom na to da iznad 35 stepeni Celzijusa staju uobičajeni fiziološki procesi i biljka ne može da izdrži toliku vrelinu bez neophodne vlage, rekao je Bekavac.
Ističe da je, s obzirom na nepredvidivost sušnog perioda, teško dati procenu koliki će biti prosečan prinos.
Kako navode poljoprivrednici iz Stiga i severne Bačke, početak žetve, čak i suncokreta koji podnosi visoke temperature, pokazuje da su prinosi znatno manji nego lane.
- Rod suncokreta je 2-2,5 tona po hektaru, a lane je na istim parcelama bio 3,2 tone. Gubitak po hektaru će biti od 450 do 600 evra, rekao je Nedeljko Savić, predsednik Udruženja poljoprivrednika "Stig" iz Požarevca.
I predsednik Udruženja proizvođača ratarskih kultura sa severa Bačke Miroslav Matković ističe da suša već treću godinu za redom "kosi" ratarske useve. Podvlači da će poljoprivrednici na suncokretu imati gubitak od oko 40.000 dinara po hektaru, zavisno od toga koliko su uložili. Gubici na kukuruzu će takođe biti oko 45.000 dinara po hektaru, a cena mu je samo oko 20 dinara po kilogramu.
- U selu Ljutovu je za dva meseca palo svega pet litara po kvadratu kiše, pa je prinos suncokreta oko tri tone po hektaru, a bio je od sedam do devet tona. U Tavankutu nema dovoljno vode u bunarima, pa opština doprema cisterne sa vodom za piće. Obratili smo se lokalnoj samoupravi da nam pritekne u pomoć kroz olakšice u plaćanju poreza ili na neki drugi način. Ako ne budu uveli takve mere, obratićemo se i Ministarstvu poljoprivrede, rekao je Matković.
Žega i nedostatak vlage sigurno će uticati na rod soje koja, kao što je poznato, traži dosta vode.
- U izuzetno sušnim godinama imali smo prinose od svega 1,7 tona po hektaru, dok su u dobrim godinama znali da budu i do tri tone po hektaru. Sada je rod znatno slabiji, ali očekujem da će, bez obzira na sušu, biti najmanje 400.000 tona soje, rekao je Aleksandar Bogunović, predsednik Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.
Bogunović kaže da je kukuruz proletos zasejan na 950.000, suncokret na 260.000, a soja na oko 215.000 hektara.
- Posle julskog i avgustovskog toplotnog talasa, sada je sasvim sigurno da ne možemo očekivati nikakve rekorde u proizvodnji kukuruza, ali neće biti ni tako loše kao 2017. i 2022. godine. Tada je, takođe, bila jaka suša tokom jula, a prinosi su, na nivou zemlje, bili tek 4,2 tone po hektaru, rekao je Bogunović, uz napomenu da će ovogodišnjim prinosom potrebe stanovništva Srbije sigurno biti pokrivene, ali je pitanje da li će biti i viškova za izvoz.
U prethodnim sušnim godinama suncokret se pokazao kao najotporniji usev među prolećnim ratarskim kulturama.
- Novi rod suncokreta biće najmanje na nivou prošlogodišnjeg, a to je oko 750.000 tona. U Srbiji se godišnje potroši od 80.000 do 100.000 tona suncokretovog ulja, tako da nama bojazni da domaće tržište neće biti dobro snabdeveno suncokretovim uljem u ovoj i 2025. godini, istakao je Bogunović.
Suša je poljoprivredi Srbije, ali i celom regionu, očito prouzrokovala veliku štetu. Nadležno ministarstvo se u ovom momentu još uvek zvanično ne oglašava, ali svakako sagledavaju ukupno stanje ratarskih kultura sa ciljem da se poljoprivrednicima pomogne u otklanjanju posledica suše. Kakve će efekte najavljena pomoć imati, ostaje da se vidi. Ali, iz iskustva ranijih sličnih situacija, sigurno je da, kakve god olakšice bile, poljoprivrednicima, spram uloženog, neće ni izbliza biti dovoljne da saniraju gubitke.
I dok se iščekuje da nadležni povuku neke poteze, stručnjaci se poprilično rezervisano odnose prema klimatskim promenama i posledicama koje ostavljaju na poljoprivredu. Čuju se i saveti iz Šumadije da se atari na kojima ne uspeva kukuruz zamene stočnim graškom, uljanom repicom ili krmnim biljem.
Jedino izvesno je, kažu, da je ovoletošnja suša samo jedan od pojavnih oblika globalne promene klime. U svakom slučaju, započeta izgradnja sistema za navodnjavanje, najviše u Vojvodini, dugoročno gledano je jedan od najprihvatljivijih odgovora klimatskim promenama. Sigurno ne i jedini, što od države iziskuje dalje napore na pronalaženju najadekvatnijih rešenja za budućnost poljoprivredne proizvodnje.
K. Rajević
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)