Izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu trebalo bi da se uredi oblast gazovanja ovim resursom, a najviše primedbi ima na raspolaganje zemljištem koji je u državnoj svojini. Posebno mesto u raspodeli državnih oranica imaju naučnoistraživačke ustanove, fakulteti, stručne službe, semenarske kuće, koji se bave naučnoistraživačkim radom, ali i proizvodnjom semena. Prema akuelnom zakonu, školama, poljoprivrednim stručnim službama i socijalnim ustanovama može da pripadne na korišćenje bez plaćanja naknade do 100 hektara, a visokoobrazovnim ustanovama, odnosno fakultetima i naučnim institutima čiji je osnivač država i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija najviše do 1.000 hektara.
U praksi je čest slučaj da ustanove na korišćenje dobijaju znatno manje površine od maksimano predviđenih zakonom i to je nešto što se ponekad pojavljuje kao ograničavajući faktor u njihovom radu. Međutim, mnogo veći problem predstavlja rok na koji se dodeljuje zemljište, jer je on isuviše kratak da bi se organizovala odgovarajuća, kvalitetna proizvodnja. Neretko je prethodni korisnik lošom agrotehnikom iscrpeo zemljište, pa na njemu ne može da se ostvari odgovarajući kvalitet, ali ni prinos.
To je bio jedan od razloga da Semenarska asocijacija Srbije zajedno s Privrednom komorom Srbije u Regionalnoj privrednoj komori Južnobačkog upravnog okruga organizuje skup s namerom da okupi stručnjake koji će dati svoje viđenje mogućeg uređenja korišćenja zemljišta, posebno onog u državnoj svojini. Sastanak je održan s ciljem da se sastavi lista predloga i uputi radnoj grupi koja treba da predloži izmenu zakona. Sastanku su, između ostalih, prisustvovali i predstavnici novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, kompanije Chemical Agrosava i novosadske Poljoprivredne stanice.
Dogovoreno je da se radnoj grupi uputi predlog da se institucijama koje se bave naučnoistraživačkim radom u poljoprivredi zemljište daje na korišćenje na rok od barem 20 godina. Toliko je, kako smatraju stručnjaci, potrebno da bi se isplatilo ulaganje u unapređenje proizvodnje, na primer, izgradnjom zalivnih sistema. Ustanove koje se nalaze u ovoj grupi tražiće i da dobiju pravo prečeg korisnika državnog zemljišta. Zalažu se i za povremene kontrole kvaliteta zemljišta i sankcionisanje onih koji neodgovorno koriste ovaj neobnovljivi resurs. Iako je restitucija pri kraju, još uvek postoje sporne parcele koje trenutno koriste neke naučne institucije, pa će biti zatraženo da se to zemljište izuzme iz ovog postupka.
Razmišlja se i o tome da se uvede povremena sideracija, odnosno zelenišno đubrenje, kao obaveza na parcelama gde nema dovoljno drugog organskog đubriva, kao i da država subvencioniše ovaj način proizvodnje.
Ono što je na skupu izneto kao kao argument u prilog prihvatanju ovih predloga jeste vrednost naučnoistražvačkog rada kada je u pitanju, na primer, proizvodnja semena. Sa 10.000 hektara, na koliko se u našoj zemlji zasnivaju semenski usevi, ostvaruje se proizvodnja vredna najmanje 130.000.000 evra. To je znatno više od onoga što se dobija iz nekih drugih poljoprivrednih proizvodnji. Semenari u Francuskoj na raspolaganju imaju oko 93.000 hektara i vrednost proizvodnje od 1,7 milijardi evra. Primeri iz zemalja u okruženju takođe govore da se semenarstvu kao profitabilnoj proizvodnji poklanja velika pažnja. Mi pri tome, kako su naglasili stručnjaci, imamo izuzetno dobre agroekološke uslove za orgnizovanje ove proizvodnje
Kompletan tekst o ovoj temi objavićemo u narednom broju lista "Poljoprivrednik".
A. M.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)