Setva prošla, brige ostale

Prolećna setva je završena. Poznato je da su đurđevdanske kiše zlata vredne, a svaka prolećna kiša, puno znači posejanim usevima, kako jarim tako i ozimim. Međutim, poslednjih godina kišni oblaci nekako zaobilaze njive. Nije ih bilo ni jesenas kada su se sejali ozimi usevi, a izostale su i u setvi jarih useva.

PROČITAJ JOŠ: RATARI SVE ČEŠĆE PRELAZE NA SUNCOKRET

Čemu mogu da se nadaju naši poljoprivrednici kada zbog nedostatka padavina posejani usevi sporije niču, a na ozimoj pšenici vidljivi su znaci deficita vlage baš u vreme kada se formira potencijal za prinos. Dodatni problem prave vrane i zečevi koji napadaju ponikli kukuruz i suncokret. Dobro je poznato da je poljoprivreda fabrika pod otvorenim nebom zato mnoge poljoprivrednike muči kako opstati u ovim novonastalim sušnim uslovima.

Dipl, inž Zoran Boca, stručnjak PSS Sombor, kaže da je tokom maja na području rada ove službe, a to su opštine Sombor, Apatin i Odžaci, palo samo 10 litara kiše, što je nedovoljno. Prethodio je sušan april, kada je palo samo 4,5 litra, a u takvim uslovima odvijala se aprilska setva. Zahvaljujući rezervama vlage iz februara kada je palo 45 litara i oko 36 litara u martu bilo je moguće obaviti setvu

- Poljoprivrednici su se snalazili i sejali su nešto dublje od uobičajenog kako bi seme položili u vlagu, objašnjava dipl.inž. Boca – Suncokret je posejan na dubinu 5 – 6 cm, a soja na 6 – 7 cm. Dodatni problem predstavljao je vetar, koji je isušivao gornje slojeve zemljišta. Biljke su uspele da niknu, a sklopovi variraju zavisno od vremena setve.

PTICE I INSEKTI PRETE USEVIMA

Prema mišljenju dipl. inž Boce usevi posejani u martu imali su više vlage i brže su nikli. Nasuprot njima, oni sejani od polovine pa do kraja aprila su u veoma teškom stanju. Dodatni problem usevima u nicanju - kukuruzu, a još više poniklom suncokretu predstavljaju ptice. Takođe, pojavio se u velikom broju peščar, štetočina koja nanosi štetu kotiledonima suncokreta, što je dovelo i do presejavanja na nekim parcelama.

PROČITAJ JOŠ: NEZAPAMĆENA SUŠA UGORŽAVA PŠENICU

- Nestabilne vremenske prilike na severu Bačke uticale su da se povećaju površine pod strnim žitima. Pšenica je ovde posejana na preko 30.000 ha, a ječam između 4.000 i 5.000 ha. Takođe povećane su površine pod uljanom repicom na 3.500 ha, šećerna repa je zastupljena na oko 9.000 ha. Suncokret je povećan na preko 15.000 ha, a površine pod sojom su smanjene sa 25.000 ha na 16.000 ha. Kukuruz se zadržao na nivou od 56.000 – 57.000 ha, kaže Boca.

Po mišljenju našeg sagovornika kiša je neophodna i dobro bi došla pogotovo što kod pšenice nastupa faza kada se formira potencijal za prinos. Za sada sve ukazuje da ove godine ne treba da se očekuje vrhunski prinos.

PŠENICA ZASLUŽILA POVERENJE

Sušna godina brine i ratare s područja Ratkova, Pivnica, Despotova. Duško Mijić, direktor OZZ "Agronom" Despotovo – Pivnice, kaže da su i na ovom području jesenas povećane površine pod pšenicom. S obzirom na to da su u prošloj 2024/25. ostvareni zadovoljavajući prinosi, skoro rekordni, a i otkupna cena je bila zadovoljavajuća, stvorila se slika da je pšenica profitabilna kultura, tako da su povećane površine za 10 odsto. Zadružna pšenica zastupljena je na 500 ha, a i kooperanti su znatno povećali svoje površine pod ovim usevom.

- Postavlja se pitanje da li je to bila dobra odluka. Veliki nedostatak vlage u maju, odražava se na stanje useva, a što će se reflektovati značajno i na prinos, koji neće biti na nivou prošlogodišnjeg, upozorava Mijić.

Jedan deo površina pod pšenicom povećan je nauštrb onih koje su bile pod sojom, a deo tih površina u prolećnoj setvi zauzeo je i suncokret.

- Da je tako potvrđuje i prodaja semena. Prethodnih godina Zadruga je bila veliki prodavac semena soje. Prodavalo se po 700 t semena soje, a ove godine prodaja je drastično opala ispod 50t semena. Za razliku od soje prodaja semena suncokreta povećana je pet puta, kaže Mijić. – Takođe, primetno je povećanje ugovorenih površina pod suncokretom. Prethodnih godina to se kretalo u rasponu od 30 – 40 ha, a ove godine je oko 400 ha.

SUNCOKRET POD ZNAKOM PITANJA

 Završena je i setva suncokreta. Međutim, mnogi poljoprivrednici se žale da su im zečevi i peščar pričinili značajne štete. U Karavukovu je bilo i presejavanja suncokreta.

Za razliku od severa Bačke i Banata poljoprivrednici s ovog područja su ostali verni kukuruzu. Površine se nisu smanjile, čak su se i malo povećale.

Mijić objašnjava da je ranijih godina na ovom terenu bilo dvopolje kukuruza i soje, ali više nije tako. Površine pod sojom su drastično smanjene Ponovo je vraćena pšenica pre dve – tri godine, pa se pojavio i ječam, a stigao je i suncokret koji se ovde ranije nije gajio.

Šećerna repa se tradicionalno gaji, zadružno na 300 ha, a zajedno s koperacijom zastupljena je na 600 – 650 ha.

Nedostatak padavina, nije demoralisao zaposlene u Zadruzi, potražili su nova rešenja. U proizvodnju su uveli sisteme za navodnjavanje – lineare, tifone, raspolažu bunarima gde su neki povezani u sistemu od po 5 - 6, a napravljen je i sistem sa potapajućim pumpama. To pokreće neke velike sisteme za navodnjavanje. Na manjim parcelama su bunari iz kojih se tifonima navodnjava. Povrtarska proizvodnja koja se odvija na 300 – 350 ha u potpunosti se navodnjava, a u ratarskoj samo semenska proizvodnja pšenice i soje.

Iako je kiša usevima najpotrebnija i pogledi su usmereni u nebo, dodatni problem pričinjavaju vrane i zečevi.

- Nažalost, borba s njima je teška jer nedostaju odgovarajući repelenti za njihovo suzbijanje, pokušali smo da ih teramo plinskim topovima, kaže Mijić. – Na plinske boce koje su instalirane montirani su plinski topovi koji proizvode zvuk, koji imitira pušku, u određenoj vremenskoj jedinici. Međutim posle nekog vremena oni se naviknu. Za sada ne postoji neko kvalitetno rešenje. Zabrinjava činjenica da im je povećana populacija, usled prenamene zemljišta i nedostatka šuma.

POMOĆ DRŽAVE DOBRODOŠLA

Za poljoprivrednike godina je teška i neizvesna. Zato po mišljenju Mijića svaka pomoć države puno znači. Prema njegovom mišljenju prošlogodišnji povraćaj sredstava koji se vezivao za seme i pravdao se fiskalnim računom, bio je sasvim dobar.

-                 Kad je u pitanju robna proizvodnja, bilo bi dobro da se subvencije raspoređuju spram površina koje se obrađuju i prema robi koja se proizvodi, mišljenja je Mijić. – Država subvencioniše proizvodnju do 100 ha, a troškovi onih koji imaju preko 100 ha se ne amortizuju kroz subvencije, a bez njih ne možemo da budemo konkuretni.

Proizvođači su imali pomoć države kad je reč o dizelu, plaćali su ga povoljnije od cene koja je na pumpama, a mnogi su uspeli da mineralno đubrivo nabave pre poskupljenja. Ipak je ovo jedna od najneizvesnijih proizvodnih godina, i s pravom strahuju šta ih čeka sledeće godine

Aca Letić, farmer sa Čeneja završio je setvu jarih useva na vreme. Pripremu zemljišta je uradio blagovremeno dok je bilo vlage u zemljištu. Tako da je tokom aprila obavio setvu kukuruza i soje. Letić ukupno obrađuje 105 ha svog zemljišta. Jesenas je povećao površine pod pšenicom zbog rekordnog prošlogodišnjeg roda na 40 ha, a soju je posejao na 30 ha, što je duplo manje nego prošle godine pogotovo što je rod izostao, a ako tako bude i ove godine neće je ni sejati. Prošle godine ni kukuruz nije opravdao očekivanja. Ipak ga je posejao na 35 ha.

PŠENIC IZVOR PRIHODA

Kako kaže, do sada je uspeo sam da isfinansira proizvodnju i da se ne zadužuje. Zahvaljujući rekordnom prošlogodišnjem rodu pšenice, repromaterijal - seme i đubrivo nabavio je tokom jeseni. Pitanje je da li će tako moći i sledeće godine.

Svaka pomoć u ovakvim proizvodnim uslovima poljoprivrednicima puno znači, a povraćaj sredstava u iznosu od 18.000 dinara isplaćen mu je u roku od nedelju dana od predaje zahteva. S ovom merom je zadovoljan ali smatra da bi efektnija bilo da se sredstva dobiju pre setve.

Letić je mišljenja da ne bi trebalo da se čeka za povrat za gorivo nego da bi brže bilo da se na pumpi napuni gorivo po punoj ceni i da se odmah ostvari povrat kako se to radi u susednoj Hrvatskoj. Tako bi se izbeglo čekanje koje je duže od mesec dana.

I u ataru Čeneja vrane i zečevi predstavljaju problem tek izniklim usevima. Bilo je i presejavnja suncokreta što je dodatni nepotrebni trošak, pogotovo što je zemlja suva.

- Svakako da je rešenje kopanje bunara u ataru ali to dodatno poskupljuje proizvodnju jer je većina njiva udaljena, nema struje, tako da je neophodan agregat i gorivo za njega, a dodatni trošak je angažovanje radne snaga za zalivanje, kaže Letić. – Nažalost u ovakvim godinama to nije ekonomski opravdano.

Letića brine to što ukoliko u narednom periodu ne padne kiša pšenica će početi da podgoreva. Uočavaju se znaci deficita vlage. Žita su došla u fazu da su počela da žute, a gornji list zastavičar je počeo da se uvrće, pati od suše. Predstoji tretman pšenice od fuzarijuma, a sledi i zaštita soje. Proizvodnja pod otvorenim nebom postaje sve neizvesnija. Sve to upućuje da će možda morati i da se preorijentišu na povrtarstvo kako bi mogli da opstanu.

Iako je sve urađeno na vreme i kako treba, ponovo je potvrđeno da proizvodnja umnogome zavisi od vremenskih prilika. Baš kao u ovoj, jednoj od najneizvesnijih proizvodnih godina. Bez obzira na to što je setva završena, brige su ostale.

Tamara Gnip