Ova godina ostaće zapamćena po paljenju žetvenih ostataka na nauobičajeno velikim površinama. Posledice su izgorele njive, drveće i korisne životinje. Proizvođači znaju da je to zakonom zabranjeno, ali ipak se odluče za paljenje i na taj način nanose mnogo više štete nego koristi. Mnogo je razloga kojima poljoprivrednici opravdavaju ovaj svoj postupak. Najčešće navode da je otežana obrada zemljišta. To se posebno odnosi na njive na kojima je bio kukuruz, te je pre obrade potrebno usitniti žetvene ostatke. Tokom jeseni nije bilo dovoljno padavina i nije došlo do sleganja kukuruzovine, a imali smo proizvodnu godinu s bujnim usevima i velikom količinom žetvenih ostataka. To dodatno pravi problem ukoliko je kukuruz predusev pšenici i ako se zemljište tanjira, što je najčešći način pripreme.
- Poljoprivrednici misle da paljenjem uništavaju bolesti i štetočine, ne znajući da zapravo ne suzbijaju ni seme korova. Oni uništavaju samo korisnu zemljišnu floru u sloju od jednog centimetra. Na ovaj način se biogeni elementi koji su značajni za ishranu biljaka delimično ili potpuno gube. Šteta se ogleda u gubitku humusa i uništavanju živog sveta u površinskom sloju zemljišta, kao i gubitku azota i sumpora, objašnjava Zorica Rajačić, savetodavac u PSS "Zrenjanin".
Naša sagovornica napominje da u slučajevima kada se žetveni ostaci odnose ili spaljuju, preporučena količina mineralnih đubriva se povećava. U krajnjem slučaju, "skupljim" đubrenjem neće se amortizovati sve negativne posledice koje nastaju zbog spaljivanja ili odnošenja žetvenih ostataka.
Opširnije o ovoj temi u novom broju lista "Pojoprivrednik" koji će iz štampe izaći 26. 10. 2018.
J. B.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)