U ponedeljak, 1. jula, na snagu je stupio Sporazum o slobodnoj trgovini s Kinom. Iz Srbije se sada po povlašćenom pristupu izvozi 10.412 proizvoda, a iz Kine u Srbiju 8.930.
Tomislav Momirović je rekao u Dnevniku RTS-a da je srpski izvoz u Kinu od 2012. godine mnogostruko porastao - tada je bio 6 mil USD, 2013. 7 mil USD, dok je prošle godine prešao milijardu i dvesta miliona dolara.
Momirović ističe da je Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Kinom, srpska ekonomija dobila novi impuls i da je to najveća šansa da se podigne stočni fond.
- Pored industrijskih proizvoda, farmaceutskih, proizvoda industrije ulepšavanja, to je šansa za naše poljoprivredne proizvode, za voće, jabuke, breskve, šljive, višnje - kaže Momirović.
Prema njegovim rečima, prilika koja se ne sme propustiti je da se kroz dostupnost kineskog tržišta podigne stočni fond.
- Ne mogu da garantujem da ćemo tu šansu iskoristiti, ali moramo da damo sve od sebe da to učinimo. Kada se radi o mesu, neke carine se, prema sporazumu, odmah ukidaju, a druge za pet, kada je reč o govedini, i deset godina - dodao je.
Ministar smatra da je potrebno podići velike farme, kao i da država dâ podršku kako bi se ponovo podigli moćni uzgajivači na koje bi se oslonili mali farmeri.
Govoreći o proizvodima koji su odmah spremni za bescarinski izvoz u Kinu, Momirović kaže da se najdalje otišlo sa jabukama.
Poručuje proizvođačima da se okrenu ka novim, traženijim i profitabilnijim sortama voća.
"Prednost u odnosu na ostatak Evrope"
Momirović napominje da Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom nije poklon, već samo jedna velika šansa, ali i prednost u odnosu na ostatak Evrope.
- Naši proizvođači imaju 10%, 15% ili 30% prednosti. Svako ko je u biznisu zna šta znači kad ti neko dâ 5% prednosti, a to konkurencija ne može nadoknaditi - naglašava Momirović.
Navodi da se bescarinski izvoz isplati i državi, jer to garantuje nove investicije, nova i bolje plaćena radna mesta, više poreza, a to su direktno plate za naše policajce, lekare, profesore.
Sa druge strane, ukazuje na to da se država odrekla prihoda za budžet da bi privredi i stanovništvu pružila podršku, da mogu jeftinije da kupuju proizvode, kako prenosi eKapija.
